Obama: Mere nisu socijalističke

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. marta – Iako se s novinarima „Njujork tajmsa” ispričao 35 minuta u predsedničkom avionu, prilikom leta iz Ohaja ka Vašingtonu, Barak Obama ih je telefonom nazvao i sat i posle rastanka. „Teško mi je da poverujem da ste zaista bili ozbiljni kad ste pokrenuli socijalističko pitanje”, rekao je i dodao da bi, ipak, još nešto kazao tim povodom.

Ukratko, osetio je potrebu da naglasi da njegove mere nisu socijalističke, i da mu ovdašnji konzervativni krugovi neopravdano zameraju da njegovim koracima Amerika „skreće opasno ulevo” s kapitalističkog puta. U intervjuu njujorškom listu je prethodno na dva pitanja o svom doživljaju takvih kritika, odgovorio vrlo sažeto i nonšalantno.

Odbacio je, uz osmeh i u nekoliko reči, verzije koje ga projektuju kao „vođu socijalističkog usmerenja”. Nije prihvatio ni da se samodefiniše među ostalim ponuđenim varijantama – liberal, progresista: „Ne nameravam da se upuštam u te stvari”…

Dok ga je helikopter odvozio ka Beloj kući, učinilo mu se da je ostao nedorečen u situaciji kad republikanska opozicija ulaže napore da proširi ideološki front protiv njega. Pa je intervju dopunio objašnjenjem da „mi (on i njegova administracija) idemo putem koji je potpuno na liniji principa slobodnog tržišta, a što „za sebe ne bi mogli da kažu” oni koji njega optužuju za „socijalistički kurs”.

Podsetio je da su vanredne mere državnog intervencionizma na posrnulom tržištu počele pre nego što je on stupio na vlast. I poručio da njegovi sadašnji vanredni potezi „nisu oznaka ideološke sklonosti”, već neophodno reagovanje na prethodno dugo „neregulisanje tržišnih tokova s velikim rizicima, koji su doveli do krize”.

Obama je 20. januara preuzeo kormilo Bele kuće u situaciji koja ga je, po prevladavajućim ocenama, uvalila u veće teškoće (ratovi u Iraku i Avganistanu, privredna recesija, slom domaćih finansijskih giganata, pad međunarodnog prestiža SAD) nego ijednog njegovog prethodnika u modernoj istoriji, i kad su sve ankete govorile da ubedljiva većina Amerikanaca smatra da im se zemlja pod doskorašnjim predsednikom Džordžom Bušom kretala u „pogrešnom pravcu”. Na izborima poražene konzervativne snage sada grade samoodbrambenu platformu. Odriču se nasleđa svog lidera (Buša) a aktuelni kurs opisuju kao „još pogrešniji”, kao pokušaj Obame da Ameriku pretvori u nepodobnu „kopiju evropske socijaldemokratije”, pri čemu se njihove „udarne pesnice” ne libe i da ga prokažu za „radikalnog komunistu koji želi da razori ovu zemlju”.

Glavne njihove primedbe su da Obama teži „preraspodeli” nacionalnog blaga, u vidu opšteg zdravstvenog osiguranja, smanjenja poreza srednjim i nižim staležima uz povećanje dažbina najbogatijima, čime će destimulisati investitore. Pojedini analitičari ukazuju da će povećanje taksa za najimućnije biti 4,6 odsto, pa ironično zaključuju da je, pre Obame, Amerika „samo toliko procenata bila udaljena od sadašnjeg bauka socijalizma”.

Polemika će, reklo bi se, potrajati, poprilično – kao i oporavak američkog privrednog i ukupnog, ovdašnjeg pa i globalnog, poretka. Jedan od komentatora „Vašington posta” sluti da bi ishod trebalo da bude „socijalniji, održivi, konkurenti kapitalizam” i da bi takav eventualni rezultat bio posledica „implozije” dosadašnjeg kapitalističkog sistema koji je preterano računao sa „samoregulacijom” tržišta.

U opticaju su i varijante po kojima ovde „socijalizam” odavno postoji u „specifičnom” vidu. Da kao takav funkcioniše kad treba pomoći posrnulim „džinovima” („suviše su veliki da bi se dopustilo da propadnu”), dok se kapitalizam primenjuje na „patuljcima” (otkazi, smanjivanje plata i drugi oblici „racionalizacije troškova”).

A to je ono što i najnoviji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Pol Krugman, opisuje kao „limun socijalizam”. U primenjenom prevodu – jednima sočno, drugima kiselo…

M. Pantelić