Predsednik SAD u apri­lu u An­ka­ri

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Is­tan­bul, 8. mar­ta – Pred­sed­nik Ba­rak Oba­ma će za me­sec da­na po­se­ti­ti Tur­sku i da­tum će usko­ro bi­ti sa­op­šten, po­tvr­di­la je u An­ka­ri ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Hi­la­ri Klin­ton na po­sled­njoj sta­ni­ci vi­še­dnev­ne tur­ne­je po Evro­pi to­kom ko­je je po­se­ti­la Bri­sel i Že­ne­vu. Ne­zva­nič­no se tvr­di da će to bi­ti po­čet­kom apri­la, za­pra­vo od­mah po­sle sa­mi­ta G20 u Lon­do­nu.

Bi­će to pr­vo pu­to­va­nje no­vog še­fa Be­le ku­će pre­ko Atlan­ti­ka. Taj iz­bor ni­je bio slu­ča­jan. Va­šing­ton že­li da se kon­sul­tu­je sa An­ka­rom, stra­te­škim sa­ve­zni­kom u re­gi­o­nu, pre sve­ga o naj­be­zbed­ni­jem pu­tu za po­vla­če­nje svo­jih 150.000 voj­ni­ka iz Ira­ka, ko­je tre­ba usko­ro da poč­ne i da se za­vr­ši do ju­na 2012. go­di­ne.

Tur­sko-ame­rič­ki od­no­si su se, to su po­tvr­di­li ju­če­ra­šnji raz­go­vo­ri, po­no­vo na­šli na „uz­la­znoj li­ni­ji”. Pre šest go­di­na par­la­ment u An­ka­ri je, uoči voj­ne in­ter­ven­ci­je pro­tiv re­ži­ma Sa­da­ma Hu­se­i­na, za­gor­čao ži­vot sa­ve­zni­ci­ma s dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka: po­sla­ni­ci su od­ba­ci­li zah­tev Pen­ta­go­na da ame­rič­ke tru­pe i pre­ko tur­ske te­ri­to­ri­je upad­nu u Irak. Na od­ma­zdu se ni­je du­go če­ka­lo: ame­rič­ki voj­ni­ci su u se­ver­nom Ira­ku uhap­si­li i jav­no mal­tre­ti­ra­li 11 tur­skih spe­ci­ja­la­ca, ko­ji su ta­mo uho­di­li kurd­ske po­bu­nje­ni­ke. To je iza­zva­lo pra­vu erup­ci­ju an­ti­a­me­ri­ka­ni­zma ka­kva ni­je za­pam­će­na u Tur­skoj. Pre­ma svim an­ke­ta­ma do­sko­ra­šnji pred­sed­nik Džordž Buš je ov­de do­ži­vlja­van kao „naj­ve­ća pret­nja mi­ru u sve­tu”. Sa­da je na po­mo­lu za­o­kret.

SAD de­ce­ni­ja­ma ima­ju va­zdu­ho­plov­nu ba­zu u In­džir­li­ku, na ju­gu Ana­do­li­je, i ona će pri­li­kom po­vla­če­nja ame­rič­kih voj­ni­ka od­i­gra­ti zna­čaj­nu ulo­gu. Po­je­di­no­sti će bi­ti ugo­vo­re­ne to­kom pred­sto­je­će Oba­mi­ne po­se­te. „Mi smo sprem­ni na sa­rad­nju”, po­tvr­dio je šef tur­ske di­plo­ma­ti­je Ali Ba­ba­džan.

U An­ka­ri za uz­vrat oče­ku­ju od Be­le ku­će da is­ko­ri­sti svoj uti­caj na sa­ve­zni­ke u Za­pad­noj Evro­pi, ka­ko bi se uklo­ni­le mno­ge pre­pre­ke s ko­ji­ma se su­o­ča­va na pu­tu ka EU.

Tur­ska je jed­na od ret­kih ze­ma­lja ko­ja ima raz­vi­je­ne od­no­se sa svim dr­ža­va­ma u re­gi­o­nu: Si­ri­jom, Ira­kom, Izra­e­lom i Ira­nom, kao i sa Ha­ma­som. U tre­nut­ku ka­da no­va ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja po­ku­ša­va da za­ko­pa „rat­ne se­ki­re” na Bli­skom is­to­ku, An­ka­ra bi, baš za­rad to­ga, mo­gla u to­me da od­i­gra zna­čaj­nu ulo­gu. U tre­nut­ku ka­da je Hi­la­ri Klin­ton raz­go­va­ra­la u An­ka­ri, dvo­ji­ca vi­so­kih ame­rič­kih di­plo­ma­ta su, pr­vi put po­sle če­ti­ri go­di­ne, bo­ra­vi­li u Da­ma­sku. Go­to­vo u isto vre­me mi­ni­star Ba­ba­džan je iz­ja­vio da je nje­go­va ze­mlja sprem­na da na­sta­vi po­sre­do­va­nje u za­mr­še­nom spo­ru iz­me­đu Izra­e­la i Si­ri­je. „SAD bi po­zdra­vi­le do­pri­nos Tur­ske re­ša­va­nju pro­ble­ma sa Si­ri­jom”, re­kla je Hi­la­ri Klin­ton.

Si­ri­ja i Izra­el su, po­sred­stvom Tur­ske, pro­šle go­di­ne u Is­tan­bu­lu odr­ža­li če­ti­ri run­de in­di­rekt­nih pre­go­vo­ra. Kon­tak­ti su pre­ki­nu­ti zbog ras­pi­si­va­nja iz­bo­ra u Izra­e­lu kao i te­ških op­tu­žbi ko­je je pre­mi­jer Ta­jip Er­do­gan iz­re­kao na adre­su te ze­mlje zbog kr­vo­pro­li­ća u po­ja­su Ga­ze. SAD sa­da, oče­vid­no, po­ku­ša­va­ju da iz­gla­de taj ne­spo­ra­zum.

Ame­rič­ko-tur­ske od­no­se tre­nut­no op­te­re­ću­je i „jer­men­sko pi­ta­nje”. U SAD je po­kre­nu­ta kam­pa­nja da Kon­gres usvo­ji re­zo­lu­ci­ju u ko­joj bi se osu­dio ge­no­cid ko­ji je na­vod­no iz­vr­šen nad pri­pad­ni­ci­ma tog na­ro­da u vre­me ras­pa­da Oto­man­ske im­pe­ri­je 1915. go­di­ne. U An­ka­ri se na­da­ju da će Oba­ma, kao i nje­go­vi pret­hod­ni­ci, to pi­ta­nje ski­nu­ti s dnev­nog re­da, ko­je u Tur­skoj već da­ni­ma iza­zi­va pri­met­nu za­bri­nu­tost.