U EU sa "receptima" MMF-a

Srbija bi mogla da potpiše novi sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom o programu reformi, najavio je vicepremijer Božidar Đelić u Briselu. Evropska unija često u slučaju zemalja koje brzo napreduju u reformama i "ugrađivanju" u evropske strukture traži od MMF-a da izrade program ekonomskih reformi, pa je u Briselu, kako je rekao, dogovoreno da Srbija, uz podršku EU, na prolećnom zasedanju Svetske banke i MMF-a razmotri potpisivanje novog aranžmana.

Misija MMF-, sa Pol Hilbersom na čelu, posle nedavnog "skeniranja zdravstvenog stanja" srpske privrede, već je ponudila "recepte". Naša vlada ne mora da ih primeni za sve "boljke", jer nakon vraćenog celog duga, i to znatno pre dospeća, više nije obavezna da sluša savete Fonda.

A da je novi program, bez uzimanja kredita, potreban Srbiji, uveravao je i guverner Narodne banke. Savetodavni aranžman bi, obrazlagao je on, pomogao ubrzanje reformi, povećanje kredibiliteta zemlje i privlačenje stranih investicija.

I naši kreatori ekonomske politike, od kojih su mnogi u sadašnjoj vladi, konstatovali su da bi učinak reformi u Srbiji bio mnogo manji da nije bilo dodatnih pritisaka MMF-a, Svetske banke i EU, podseća profesor Jurij Bajec. Takav aranžman ne stvara finansijske obaveze, ali je dobar kontrolni mehanizam ispravnosti i sprovođenja odluka. To ne znači, ističe on, da treba "bukvalno u zapetu" prihvatiti svaki stav, ali valja dobro razmisliti koji je generalni pravac monetarne, fiskalne ili druge politike i da li je suprotan onom što se sugeriše. Mnoge od preporuka, kako dodaje, u skladu su sa zahtevima koji čekaju Srbiju kao buduću članicu EU.

– Naravno, na nama je koliko ćemo takve preporuke moći i hteti da uskladimo s političkim željama i trenutkom, a što je u Srbiji poslednjih godina uvek bilo teško, jer je u stalnim izbornim procesima – kaže Bajec, uz napomenu da bi vlada trebalo veoma ozbiljno da sagleda najnovije primedbe i sugestije MMF-a.

Pored pohvale za solidan privredni rast i nisku inflaciju, ekonomski rezultati nisu tako ružičasti, jer se iza njih kriju problemi i neravnoteže koji, ako se ne preduprede, mogu da budu opasni. To se pre svega odnosi na visoki spoljnotrgovinski deficit koji se uvećava, kao i deficit tekućih plaćanja prema inostranstvu.

– Očigledno je da vlada ne može da posluša sve savete. Uveren sam da i ministar finansija zna da bi bilo mnogo bolje imati suficit u budžetu nego makar mali deficit, ali je zbog svih pritisaka na javnu potrošnju i s državom koja suviše troši, to teško izvesti. Ne mogu se istovremeno imati i velika potrošnja i investicije – naglašava Bajec.

Među prednostima aranžmana su stručna podrška, stalni pritisak na vladu da vodi "zdravu" ekonomsku politiku i poboljša ugled zemlje, naravno ukoliko MMF potvrdi da reforme idu u "pravom smeru". Stručnjaci navode tri ključna pravca delovanja takvog aranžmana: obaranje inflacije, smanjenje deficita platnog bilansa i ubrzanje restrukturisanja velikih sistema. MMF je metodom "štapa i šargarepe", dodaju, prinudio vladu da ispuni sve ciljeve predviđene aranžmanom, ne uvažavajući previše teškoće na tom putu.

Važno je i to što većina potencijalnih investitora pre odluke o ulaganju u neku zemlju prvo pogleda sajt MMF-a. Ukoliko tamo piše da je inflacija u Srbiji visoka i da joj je u velikoj meri "kumovala" država previsokom javnom potrošnjom, ograničenom konkurencijom i "mekim" budžetskim ograničenjem prema velikim sistemima, malo koji strani investitor će hteti da ulaže. Ne treba zanemariti ni međunarodne rejting agencije, koje su redovni čitaoci sajta MMF-a, a njihov uticaj na investitore je veliki.

Predstavnici MMF-a su otišli impresionirani snažnim ekonomskim rastom, ali su upozorili da bi on mogao da uspori. Problemi bi zato morali da se rešavaju u korenu: ubrzati strukturne reforme i privatizaciju, povećati izvoz i zaposlenost. Srbija treba da ima više para u državnoj kasi i troši manje, odnosno koliko je zarađeno, a što podrazumeva obuzdavanje plata u javnom sektoru.