Oči u oči sa Solanom

Na dan kad je Agim Čeku pušten iz slovenačkog pritvora, u oktobru 2003. godine, sedeo sam oči u oči s Havijerom Solanom.
Intervjuisao sam tada za B 92 visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost koji je u Beograd zvanično došao da prenese poruku da je Srbiji i Crnoj Gori mesto u savezu evropskih država i da će on uraditi sve kako bi državna zajednica što pre zauzela to mesto.
Pošto se u diplomatskim i novinarskim krugovima šuškalo da je baš on tražio od Ljubljane da pusti Čekua na slobodu, pitao sam ga da li je intervenisao za tadašnjeg komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa.

"Ne", rekao je.

Oči u oči.

Pre nekoliko dana je slovenački ministar spoljnih poslova u intervjuu ljubljanskom "Dnevniku" potvrdio da je ono šuškanje bilo tačno. Dimitrij Rupel objasnio je da je policija tada bila "preterano revnosna" kad je na aerodromu Brnik uhapsila Čekua po srpskoj poternici: "Čim se to desilo, polupani su neki naši dućani na Kosovu, a neka naša preduzeća su imala probleme. Kad je stvar kulminirala u napete razgovore između Ljubljane i Brisela, pozvao me je Solana i rekao da tog čoveka pustimo. Upitao sam ′kako se to radi?′, a on je uzvratio ′budite kreativni!′".

I - Agim Čeku je pušten da bi kasnije postao predsednik privremene vlade u Prištini.

A ja sam sada zahvaljujući Rupelu shvatio kako je lako biti kreativan kad si Havijer Solana. Visoki predstavnik, generalni sekretar Evropskog saveta, čovek koji "podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji".

Oči u oči.

I čini mi se da će ovaj španski diplomata - bivši levičar i borac za demokratiju - uskoro početi da nas "kreativno" ubeđuje da je samo nezavisno Kosovo garant stabilnosti na Balkanu, da celovita Srbija sa svojom južnom pokrajinom ionako ne bi mogla da ispuni kriterijume za ulazak u EU, pa je bolje da priznamo realnost, da je on naš najbolji prijatelj, koji želi da brzo uđemo u "evropsku porodicu"...

I gledaće nas u oči. Kao mene pre četiri godine dok je bez trzaja na licu lagao.

Izvinjavam se. Bio kreativan.

Što je lako kad si visoki predstavnik, generalni sekretar. Sila iza koje stoje najbogatije i najuticajnije zemlje sveta. One zemlje koje Srbija ne može da spreči da, ako tako odluče, priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Jedino što može jeste da u sukobu sa silom insistira na pravu.

Kao Čehoslovačka pre 70 godina kad je nacistička Nemačka silom tražila deo njene teritorije. Iako je Zapad tada pristao na ucenu iz Berlina i rasparčao jednu državu, tako i danas Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Francuska i Velika Britanija mogu da odluče da priznaju deo Srbije za nezavisnu državu.

Čehoslovačka je 1938. ostala bez podrške i morala je da prizna Minhenski sporazum. Srbija 2007. nije sama i ne mora da prizna otimanje svoje teritorije. Pa i po cenu da bude proglašena nekreativnom.