S cipelom u svet

Nema nama pesme bez folklora! I nije samo zvuk trube, kao kod Bregovića, ili frule, kao kod Joksimovića, onaj lepi začin u slavodobitnim etno-kombinacijama. Umešala se sad i harmonika, ona bez koje se ne može zamisliti šumadijsko-moravski poziv na ples. A da stvar dobije svetske dimenzije, umesto opanka u ritam kolca ubačena je cipela, sad već planetarni simbol, jer ne služi samo za hodanje nego i za gađanje (iz protesta). U ovom slučaju cipela nas vodi direktno u Evropu, odnosno na Pesmu Evrovizije, a kako će se tamo pokazati i hoće li „izgaziti” protivnike znaće se već u maju, u Moskvi.

Tako su odlučili tročlani stručni žiri i SMS glasači, uz mnogo i aplauza i zvižduka publike „Beovizije” prošlog vikenda u „Sava centru”.

Valjanost kompozicija, pre svega, a zatim i scenskih nastupa, koreografije (podosta „pinkovske”), šminkanja i maškaranja nije zavisila od Radio-televizije Srbije. Ono što je RTS dao kao okvir, kao dramaturšku osnovu, režijski dodatak, „rad svetla” za opremu svake pojedine numere bilo je veoma dobro. Televizijski spektakl tokom obe večeri zabavio je gledaoce oslanjajući se na dva sigurna aduta u rukama RTS-a. Prvi je odlično odigrana uloga domaćina prošlogodišnje Pesme Evrovizije, drugi je polet domaćeg serijskog programa u najboljoj tradiciji Kuće.

S razlogom ponosan na prošlogodišnji visok profesionalni domet tokom tri takmičarske večeri u beogradskoj areni, RTS je podsećao na taj dokazani uspeh kako elementima scenografije i raskošnim promenama ambijenta za svaku numeru, tako i preko Jovane Janković kojoj je ponovo poveren glavni voditeljski zadatak. S druge strane, popularne igrane serije bile su zahvalna inspiracija za muzičko-govorne vezivne pasaže. Citati iz bogate riznice raznorodnih TV serija ponudili su ovoj priredbi raznolikost kostima, mizanscena i igre kao privlačnost za oči, a prepoznatljive muzičke teme (često upečatljivije od takmičarskih) zadovoljstvo za uši. Glumci Milena Vasić i Srđan Timarov, ujedno pevači i plesači, bili su prijatno iznenađenje, gotovo otkrovenje, po svojim izvođačkim sposobnostima. Da nije prošlo vreme glamuroznih revijalnih zabavnih programa, koji su takođe bili zaštitni znak Televizije Beograd, ovaj „šoumenski par” i te kako bi pobudio interesovanje ambicioznih „šoumejkera”.

Sve u svemu, reditelj Darko Kamarit i ekipa pokazali su se kao majstori u novim TV formama i tehnologijama te i ova „Beovizija” ulazi u istoriju RTS-a. I mada ima čime da se podiči, RTS je ipak preterao ubacujući pevače i pevačice u šemu „najbolje od RTS-a”, pa su tako ređali omiljene likove i dela – od Nebojše Đukelića do Branka Kockice, od Memedovićevih putopisa do prenosa bečkog Novogodišnjeg koncerta...

Radio-televiziju Srbije više niko ne gađa jajima. Nema više čega da se stidi, ali ne mora toliko ni da se hvališe.

Da ne bi iznenada dobila cipelu u ekran.