Ne dodvoravam se publici…

Završen je ovogodišnji izbor za srpskog predstavnika na „Evrosongu”. Kao i više puta do sada, pokazalo se da je jedino pravilo koje važi na velikim takmičenjima – da pravila zapravo i nema. I dok su mnoga imena finalne večeri „Beovizije” bila „već viđena” u Moskvi, pobedu su, pomalo neočekivano, odneli Marko Kon i Milan Nikolić, sa pesmom „Cipela”.

Marko Kon, kompozitor, tekstopisac i aranžer, važi za jednog od najtraženijih muzičkih producenata u Srbiji. Muzički talenat upotpunjuje sviranjem na klaviru, bubnjevima, gitari, saksofonu, klarinetu, bas gitari… Inspirisan je uticajima širokog muzičkog dijapazona, od etnoritma do hevi metala. Sarađivao je sa mnogim zvučnim imenima domaće scene, a sa kolegom Aleksandrom Kopcem ima više stotina autorskih dela. Njegov saradnik na ovoj pesmi Milan Nikolić svira harmoniku od sedme godine. Diplomac je Muzičke akademije u Parizu. Nagradu za najboljeg instrumentalistu dobio je 2001. godine, a 2002. i 2003. njegov orkestar je osvojio nagradu za najbolji narodni orkestar.

Kon za naš list kaže da je ključ uspeha veoma teško pronaći, ali da za njim treba uporno tragati.

– Poželjno je spajati, uslovno rečeno, nespojive elemente. Mi smo to u ovoj numeri uradili na više načina. Spojili smo srbijanske „dvojkaške” elemente sa primesama rege ritma, zatim smo na to uradili neku vrstu džez koreografije i stajling koji nije ništa od svega navedenog. Naravno, vrlo smisleno. Mogli smo bez problema da se obučemo u narodne nošnje i igramo kolce što bi isto, na svoj način, imalo smisla, ali nismo to uradili, imali smo drugačiju ideju. Lepo je biti stilski čist, ali smatram da to jednostavno nije u duhu novog vremena. Rad na stilski čistoj pesmi treba da ima jako opravdanje, s obzirom da se takav pristup ne poklapa sa današnjim trendovima.

Naš sagovornik dodaje i da je tokom dugogodišnjeg rada u muzici shvatio svu ozbiljnost pevačke profesije.

– Priznajem da je prilično teško biti izvođač na bini. Kao producent imam dugogodišnje studijsko iskustvo, ali uglavnom sa druge strane mikrofona, za miksetom. Sada s pravom, slobodno mogu reći da pevački posao nije nimalo lak. Obećavam da ću ubuduće biti manje strog prema pevačima sa kojima radim (smeh).

Kon je takođe prokomentarisao različite izvođačke pristupe festivalima poput „Beovizije”.

– Postoje dva načina rada vezana za ovakve tipove događaja. Jedan je takozvano dodvoravanje publici, koji je lakši, brži i jednostavniji. Ali, ako tu pukneš, pukao si za sva vremena. Drugi način je raditi što iskrenije verujući da će se to nekom dopasti. Ovaj način je svakako teži, ali uvek će se naći pravi ljudi koji znaju to da cene. Mislim da, šta god radio, to treba da radiš u punom angažmanu i punog srca. I ne samo u muzici, u gotovo svim rijaliti programima pobeđivali su normalni, pristojni ljudi. Oni koji ne lažu, ne foliraju i koji nisu pokušavali da „zavode” publiku.

Posle pobede, Kon nije skrivao iznenađenje, ali ni zadovoljstvo postignutim uspehom. Kaže da mu je drago da je pobedu odnela upravo pesma koja je dugo bila „na čekanju”.

– Prošlo je skoro godinu dana otkad smo završili pesmu. Dugo smo razmišljali „šta ćemo” sa njom i onda smo, na nagovor prijatelja iz sveta muzike, odlučili da je pošaljemo na konkurs za „Beoviziju”. Ispostavilo se da je to bio više nego pravi potez.

Kon dodaje da nije imao vremena da proprati reagovanje javnosti povodom nepravilnosti oko glasanja na polufinalnoj večeri i naknadnog ubacivanja Ane Nikolić i Ivane Selakov.

– Iskreno, koncentrisao sam se isključivo na naš nastup i trudio se da nešto „ne zabrljam” na bini. Time sam se bavio praktično celog vikenda.

Upitan da li šansu na „Evrosongu” vidi u tome što se „Cipela” žanrovski razlikuje od prethodne dve pesme-pobednice, Marko kaže:

– Zaista, ne želim da zvučim preskromno, Milan, ekipa i ja smo ovde došli bez prevelikih očekivanja. Nismo ni razmišljali o pobedi na „Beoviziji”, a kamoli o plasmanu na „Evrosongu”. Ipak, posle ove pobede, sve je moguće.

Kon usput dodaje da je još rano govoriti o eventualnom spremanju „taktike” za Moskvu.

– Jedino što sam planirao jeste da se vratim radu u studiju koji sam zbog obaveza oko „Beovizije” pomalo zapostavio u poslednje vreme. Ova pobeda će mi možda donekle poremetiti planove. Za sada nemamo konkretnih planova „šta i kako” u Moskvi, ali nismo ni bez aduta. Moj kum, i ravnopravni učesnik u stvaranju ove pesme, Aleksandar Kobac, odlično govori ruski, tako da ćemo tu biti u prednosti. Što se mene tiče, ja ću mudro ćutati, i povremeno vikati „nazdarovje” – kroz šalu zaključuje Kon.