Sindikati sumnjaju u kraću radnu nedelju

Mera o kojoj se u javnosti govori zapravo je samo predlog i nije obavezujuća, mada su neka preduzeća već počela primenu najpopularnije „manjak radnih dana u nedelji”, kaže za „Politiku“ Radmila Bukumirić-Katić, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike.– Najveći udar krize još nije stigao do nas, ali sam ubeđena da ćemo prvi paket zaštitnih mera usvojiti pre nego što najveći talas svetske ekonomske krize dođe do nas. Već sledeće nedelje ćemo imati nacrt, koji potom šaljemo vladi na usvajanje, a sve to očekujemo da se završi do kraja marta. Ove mere neće biti obavezujuće, ali će poslodavci imati još jednu šansu da reše problem manjka poslova i para. Usvajanje paketa mera je bitno da bi se poslodavci motivisali a smanjio rad na crno, ali je pitanje da li je to u godini krize moguće i s aspekta punjenja budžeta i smanjena broja radnih mesta.

Ministarstvo rada i socijalne politike dostavilo je krajem prošle nedelje Nacrt programa socijalnih mera o ublažavanju negativnih efekata krize u Srbiji, o čemu se raspravljalo na jučerašnjem skupu predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata i Unije poslodavaca sa predstavnicima ovog ministarstva.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić razgovarao je sa socijalnim partnerima o predlogu paketa mera za prevazilaženje ekonomske krize. Ljajić je agenciji Beta kazao da je sa reprezentativnim socijalnim partnerima održan prvi razgovor i očekuje da će do kraja nedelje usaglasiti stavove. „Razmatrali smo početni materijal koji je sačinilo Ministarstvo, a sve predložene mere su podložne promenama”, izjavio je Ljajić i dodao da je predlog o skraćenju radne nedelje samo jedno u nizu mogućih rešenja.

Prema njegovim rečima, posle usaglašavanja sa predstavnicima sindikata i poslodavaca, predlog paketa mera biće prosleđen nadležnim ministarstvima i premijeru.

– Za 20. mart je planirana sednica Socijalno-ekonomskog saveta, na čijem dnevnom redu bi bio usaglašen paket mera – naveo je Ljajić.

– Očuvanje nivoa zaposlenosti, otvaranje novih radnih mesta, povećanje proizvodnje, obezbeđenje odgovarajućeg standarda građana, stabilizacija i rasterećenje privrede osnovni su zahtevi Saveza samostalnih sindikata Srbije, koje treba ispuniti – rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Ljubisav Orbović, predsednik.

Najviše nedoumica izazvala je stavka da „poslodavcima valja omogućiti smanjenje fonda radnih sati sa 40 na 32 nedeljno, s tim što bi se radnicima zarade („porezi i doprinosi” – nije jasno šta se pod tim podrazumeva) isplaćivale u punom iznosu (kao da radi puno radno vreme), a manjak radnih sati bi se nadoknađivao u periodu od šest do 12 meseci kao prekovremeni rad (bez plaćanja poreza i doprinosa)”.

Sindikalci tim povodom postavljaju pitanje: šta ako za tim prekovremenim radom nema potrebe? I sumnjaju da je to jedno od mogućih opravdanja za smanjenje obima proizvodnje, odnosno „kupovina vremena” dok se zalihe ne rasprodaju.

Prema postojećem zakonu o radu, poslodavac može poslati radnika na plaćeno odsustvo najduže do tri meseca i isplaćivati mu 60 odsto njegove prosečne zarade.

Sindikalci sada predlažu da ako posle tri meseca posla i dalje nema, radnik ostane u svojoj firmi, ali da mu narednih 45 dana odsustva plaća država.

– Međutim, u nekim preduzećima, 60 odsto nadoknade moglo bi da znači isplatu sume manje od zakonskog minimuma, a sindikalci ne žele da ukupna primanja po radniku budu ispod te svote – upozorio je Orbović.