Dvanaestoro uhapšenih pušteno na slobodu

Kraljevo – Protiv svih 35 prekjuče privedenih policajaca i drugih osoba danas će biti podnete krivične prijave Okružnom sudu u Kraljevu, uglavnom za krivična dela krijumčarenja razne robe, nezakonitog držanja i prodaje oružja i davanja i primanja mita. Doduše, njih 12 je, posle saslušanja u policiji, pušteno kućama, a ostalih 23 je zadržano 48 sati u takozvanom policijskom pritvoru. Uz napomenu da ova akcija protiv svih aktera organizovanog šverca robe sa i na područje Kosmeta nije okončana juče se saopštenjem za javnost oglasio Bogoljub Živković, načelnik Uprave policije u Kraljevu.

„U ime velikog broja policijskih službenika koji profesionalno i zakonito obavljaju svoju dužnost i u ime rukovodstva policijske uprave u Kraljevu i stanice u Raški ograđujemo se i osuđujemo pripadnike policije koji su svojom kriminalnom aktivnošću ukaljali ugled ove profesije. Kriminal policajaca a i drugih smo mi otkrili i još jednom dokazali rešenost da se borimo protiv svih vidova korupcije”. U tom saopštenju Živković još ističe da bezbednost građana na ovom području nije ugrožena kao ni stabilnost javnog reda.

Što se novih detalja tiče nema ih mnogo, osim što nezvanično doznajemo da se roba, odnosno meso, razno piće, oružje, bela tehnika, građevinski materijal, preko linije Kopnene zone bezbednosti, prelaskom punkta ili drugim brdskim putevima, krijumčarila svakodnevno. Ta učestalost je uticala na cenu i prevoza i „policijskih usluga”. Stoga se pominje da su policajci i vozači dobijali istu sumu, od deset do pedeset evra. Svako vozilo ili kolona vozila punih robe imala su „pratnju”. Najčešće se ispred kretalo putničko vozilo, vozači u kamionima i u pratnji bili su opremljeni i komunicirali radio-stanicama. Dešavalo se, istina, da kamiondžijama pratnja nije ni bila potrebna ako im je „pri ruci” bila policijska radio-stanica preko koje su se informisali o rasporedu kontrole putnog saobraćaja... Roba je švercovana i tamo i ovamo, odnosno sa Kosmeta u improvizovana skladišta, pa posle je transportovana po gardovima Srbije, ali i iz Srbije prema ovoj pokrajini. Kupci su uglavnom bili poznati i bila je unapred ugovorena količina robe i cena.

Pošto je, sudeći po naglom bogaćenju pojedinaca, bilo očigledno da je taj „posao” unosan povećavao se i broj učesnika, broj opremljenih vozila za kretanje po brdima, a nažalost i broj policajaca koji su pristajali na „dil”, uz obostranu korist.

M. Dugalić