Ni­sam na ve­zi sa Še­še­ljem

Ni­sam ja ni na ka­kvoj ve­zi sa Vo­ji­sla­vom Še­še­ljem, ni­ti sam nje­go­va ve­za sa vla­šću, ni­ti sam raz­log što se To­mi­slav Ni­ko­lić po­sva­đao sa svo­jim ku­mom, ka­že za „Po­li­ti­ku” Dra­gan Mar­ko­vić Pal­ma, pred­sed­nik Je­din­stve­ne Sr­bi­je, po­vo­dom tvrd­nji li­de­ra na­pred­nja­ka da se „Pal­ma re­dov­no ču­je sa Še­še­ljem”.

Kad ste se po­sled­nji put ču­li, od­no­sno kad vas je Še­šelj po­sled­nji put zvao?

Zvao me je pre dve go­di­ne, tač­ni­je pre 16 me­se­ci, da me pi­ta ho­ću li da iza­đem na iz­bo­re sa SRS-om na za­jed­nič­koj li­sti. Tra­žio sam dva da­na da raz­mi­slim, a kad me je po­no­vo zvao re­kao sam da pri­sta­jem, ali da ho­ću pet po­sla­ni­ka i da u na­zi­vu li­ste bu­de Je­din­stve­na Sr­bi­ja. Še­šelj je to pri­hva­tio, ali je on­da ona nji­ho­va Otadž­bin­ska upra­va to od­ba­ci­la i ja sam oti­šao u ko­a­li­ci­ju sa SPS-om.

Ot­kud on­da ova pri­ča o va­šim raz­go­vo­ri­ma i ka­kav je vaš od­nos sa Še­še­ljem?

Go­spo­din To­mi­slav Ni­ko­lić, mo­žda, u me­ni vi­di ne­ko­ga ko mu je po­li­tič­ka kon­ku­ren­ci­ja, pa za­to to go­vo­ri, a i sam zna da ni­je ta­ko. Ja To­mi­sla­vu Ni­ko­li­ću že­lim sve naj­bo­lje. Nje­gov pro­blem je, me­đu­tim, ka­ko će on gra­đa­ni­ma da ob­ja­sni šta je ra­dio 18 go­di­na sa Vo­ji­sla­vom Še­še­ljem. Ni­su oni bi­li brač­ni par, pa osta­li u bra­ku 18 go­di­na sa­mo zbog de­ce, po si­ste­mu dok de­ca od­ra­stu, pa da se raz­ve­de­mo. Što se mog od­no­sa pre­ma Še­še­lju ti­če, ja na nje­ga gle­dam kao Sr­bin i kao čo­vek ko­ji ži­vi u Po­mo­rav­skom okru­gu i kao čo­vek ko­ji je gle­dao sva su­đe­nja u Ha­škom tri­bu­na­lu. Da­kle, ja na Še­še­lja sa­da ne gle­dam kao na pred­sed­ni­ka SRS-a ne­go kao na Sr­bi­na ko­me do­vo­de la­žne sve­do­ke da sve­do­če, a on ih do­ka­zi­ma raz­bi­ja.

Vi i Še­šelj ni­ste baš bi­li pri­ja­te­lji, če­sto ste se na­pa­da­li u par­la­men­tu, ali ste vi, ipak, Še­še­lju, par go­di­na pre od­la­ska u Hag, obe­ća­li da će­te mu sva­kog me­se­ca da­va­ti 1.000 evra ako ta­mo ode...

Se­ćam se to­ga. Obe­ćao sam mu to baš u ovom hod­ni­ku u par­la­men­tu, imam i sli­ku tog raz­go­vo­ra. On je me­ne pi­tao ho­ću li mu po­ma­ga­ti, ako ode u Hag, a ja sam mu re­kao da je on voj­vo­da jag­nje­ćih bri­ga­da, ali da ću mu, ako ne daj bo­že ode, po­mo­ći. Ni­je tra­žio mo­ju po­moć, osim ono­ga što smo mi na TV Pal­mi plus, či­ji sam ja osni­vač, ali ne vi­še i vla­snik, ra­di­li. Da­kle, emi­to­va­li smo sve što se ti­če nje­go­ve od­bra­ne i iz­ja­ve lju­di, ko­ji su go­vo­ri­li na sku­po­vi­ma po­vo­dom nje­go­vog su­đe­nja. I to je, na ne­ki na­čin, bi­la mo­ja po­moć Še­še­lju.

M. Če­ke­re­vac