Sutra godišnjica atentata na Đinđića

BEOGRAD – Sutra se navršava šest godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke (DS) Zorana Đinđića.

Đinđić je ubijen ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.

Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.

U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi „demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje” države.

Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao „nasleđene”, one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, „nije umela da probleme rešava političkim sredstvima”.

„Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi”, rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.

Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro: „Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote”.

Rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974, a pet godina kasnije doktorirao na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS.

Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda izabran u februaru 1997. ispred koalicije „Zajedno” i na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.

Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je porazila režim Slobodana Miloševića na izborima 2000. godine.

U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe krinimalnog „zemunskog klana” Dusana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova „najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije”, kako je označen zemunski klan.

Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija.

U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.

Četiri godine posle atentata na Đinđića i tri godine posle smrti Slobodana Miloševića njegova Socijalistička partija Srbije ušla je u Vladu Srbije koju predvodi Demokratska stranka.

Nedugo potom lideri te dve stranke Ivica Dačić i Boris Tadić potpisali su Deklaraciju o pomirenju.