Provodadžije spasavaju usedelice

Nedavno je jedan domaći nedeljnik pozvao zainteresovane „koji žive brzim tempom i nemaju dovoljno slobodnog vremena i snage da progutaju gorčinu samačkog života” da za nekoliko stotina dinara krenu u potragu za muškarcem ili ženom „svog života”. Kako je to izgledalo opisala je devojka „u kasnim dvadesetim” koja se tamo pojavila na nagovor zabrinute bake, koja je u njoj videla nepopravljivu usedelicu.

Može se reći da je „spid dejting” ili brzi sastanak nova pojava na balkanskim prostorima gde se smatra da ako neko ide u potragu za bračnom srećom uz pomoć raznih agencija ili posrednika, „s njim nešto mora da nije u redu”.

Susreti ove vrste organizuju se sa istim brojem muškaraca i žena koji sede u parovima za različitim stolovima. Svi imaju po pet minuta da pitaju jedno drugo šta god požele i minut da upišu utiske. U pozadini, svira lagana muzika, za opuštanje. Kad se pojača, to je znak da treba promeniti sagovornika. I tako ukrug. Na kraju, zainteresovani organizatoru skupa predaju popunjene papiriće sa utiscima o sagovornicima. Svi podaci se ubacuju u kompjuter, a kad se muška i ženska strana poklope, sledećeg dana elektronskom poštom učesnici dobijaju kontakt telefone željenih osoba.

Potezi očajnika

Kod mnogih vlada ubeđenje da „samo očajnici” ovim putem pokušavaju da pronađu srodnu dušu ali brz tempo života donosi neke nove navike. Spajanje parova preko Interneta sve više osvaja svet. Virtuelni provodadžiluk je odgovor na brzinu promena u svetu. U svim svetskim metropolama postoje agencije koje se bave bračnim posredovanjem, svesne da munjevit ritam savremenog života otežava mogućnost pronalaženja adekvatnog bračnog partnera. Iako je pojava takvih posrednika dobila epitet „modernih” oblika ljubavnog povezivanja, zanimljivo je istaći da je poreklo provodadžiluka u jevrejskom narodu, koji u ovom ima i najviše iskustva i najdužu tradiciju.

Po Talmudu, Bog je prvi i poslednji provodadžija, jer ko drugi može da spoji dva različita bića da se uklope kao jedno? Nije li on spojio Adama i Evu u prvu zajednicu čoveka i žene? Zaključak je bio neizbežan – „brak je stvoren na nebesima”, kažu stare knjige. Rabin Akiva, veliki učitelj judaizma, na ovo pitanje odgovara: „Da, Bog zna sve, ali je slobodna volja data čoveku”. Drugim rečima, Bog zna šta ćemo mi uraditi i kakav će ishod biti, ali je na nama da uređujemo svoj život.

Biti provodadžija kod Jevreja je časno zanimanje. Samo čestitom čoveku, trezvenog rasuđivanja, mogla je biti poverena uloga spajanja ljudi u trajnu zajednicu. Vekovima su to bili rabini koji su dobro poznavali svoje studente, buduće mladoženje koje su preporučivali bogatim i vodećim ljudima u zajednici kao dobre prilike za njihove kćeri. Posle posredovanja, ako bi se pokazalo interesovanje, počinjali bi neformalni pregovori, gde bi se postizala načelna saglasnost o braku i bili tačno određeni miraz i pokloni porodici. Ovde je još moglo da dođe do povlačenja neke od strana, jer nije bilo pravne kazne, iako je to verovatno dovodilo do razočaranja, svađa pa i suza. Kada bi mladenci stali pred rabina i brak bio zvanično zaključen, razlaz više nije bio moguć bez ozbiljnih posledica.

Uloga provodadžije je doživela kulminaciju u 14. veku, kada su Jevreji bili proganjani i rasuti širom Evrope. U to doba je bilo malo komunikacije među rasutim grupama, a provodadžije su osiguravale i pružale stabilnost i širenje zajednica. Njihova veština bila je u tome da organizuju sklapanje braka prvenstveno na osnovu karaktera, pobožnosti, inteligencije i obrazovanja, a tak na kraju na osnovu imovinskog stanja i lepote. Vremenom, oni prerastaju u dobro plaćene profesionalce. Ali, ako bi brak koji su sklopili bio nesrećan, oni nisu smeli da traže svoj honorar. U slučajevima iznimnog uspeha, mogli su da ga dupliraju.

Navođenje pokretne i nepokretne imovine

U tradiciji srpskog naroda takođe je veoma dobro poznata uloga provodadžija. Iako su njihove dužnosti sve češće preuzele agencije za bračno posredovanje i internet-portali, najčešće je reč o starijim ženama ili muškarcima koji preuzimaju na sebe obavezu bračkog spajanja, a po angažovanju neke od strana (mladine ili mladoženjine). Bilo je uobičajeno da provodadžija bez najave poseti kuću buduće mlade i započne priču o svom „rođaku”, kome je vreme da se ženi. „A, budući da i u kući domaćina ima devojka za udaju, ne bi bilo zgoreg da se sprijateljimo”, bila je jedna od najčešćih rečenica. Posle toga usledilo bi navođenje pokretne i nepokretne imovine budućeg mladoženje, kao i njegovih vrlina i zdravstvenog stanja. Ako bi predlog prihvatili mladini roditelji, ubrzo bi se krenulo „na viđenje”. U suprotnom, na ljubazan način bi se saopštilo da njihovoj kćerki još nije vreme za udaju jer „mora da uči školu” (najčešći izgovor).

Zanimljivo je naglasiti da se prilikom preuzimanja „posla” provodadžija obavezivala na diskreciju, jer nikada nije postojala stopostotna verovatnoća da će „bračna operacija” uspeti. A, ako se to dogodi, sledili bi brojni darovi. Nije bilo retko da i mladina majka „ošacuje” dobru „priliku” za svoju kćerku, pa da angažuje zajedničku prijateljicu, koja će joj pomoći da „ulovi” zeta. Imajući u vidu činjenicu da je i danas sve više devojaka koje čak ni do kasnih tridesetih nisu uspele da nađu „pravog”, možda to navede njihove majke da potraže slamku spasa upravo u provodadžijama.

A da je pojava provodadžija poznata u različitim kulturama najbolje svedoče brojni primeri uspešno sklopljenih brakova u Kini. Naime, postojalo je pravilo da roditelji budućeg mladoženje imenuju provodadžiju da poseti roditelje buduće mlade, kojima treba da saopšti njihovu nameru. Ako mladini roditelji nemaju ništa protiv, onda provodadžija ima zadatak da uzme datum, vreme i mesto rođenja devojke, kako bi se sagledali uporedni astrološki aspekti. U slučaju da se oni ne slažu, provodadžijin angažman bi se na tome završavao. Jer, prema uvreženom verovanju, ukoliko uporedne astrološke analize nisu kompatibilne, postoji opasnost da bi zajednički život oboma doneo nesreću. Ukoliko bi se „sve kockice poklopile”, onda bi provodadžija bila dobro nagrađena i stekla veoma uvažen prijateljski status.

Imajući u vidu brzinu svakodnevnog života, posvećenost poslu i sve usamljeniji način življenja, postavlja se pitanje nije li ponovo došlo vreme za provodadžiluk. Jer, kako bi se mnoga usamljena srca drukčije spojila?