Prva runda, druga runda

Kriza na sve strane. Ekonomska, finansijska, tako je nazvana. Lomi globalni kapitalizam a, meni se sve više čini, i samog čoveka. Osam je izjutra, na aerodromu u Seulu čekam let. U čekaonici mešavina ljudi, različitih ciljeva. Turisti u farmericama i patikama sa rančevima. Ljudi sa malom decom koji putuju u posetu rodbini. I, naravno, poslovni ljudi, utegnuti u odela, kravate i tesne cipele. Takva grupa Nemaca već uživa u raznovrsnom asortimanu besplatnog pića. Prva runda votka. Druga runda votka. Svako uzima po duplu, zašto da ne, votka je bez mirisa. Posle 15 minuta sledi pivo na točenje. Mora da ih je pekla savest jer su prvo uzeli rusko a ne svoje nacionalno piće, ali su i pored toga podobro doprineli statistici. Prosečno, Nemac godišnje popije 116 litara piva, 24 litra vina i 5,8 litara žestokog pića.

U avionu pre uzletanja stjuardesa ljubazno pita ko želi piće. Moj sused, dežmekasti Korejac sa kravatom i srčanom slabošću koja se čita na njegovom crvenom licu, koristi priliku i naručuje „skoč” sa ledom. Pri povratku stjuardesa toči još jednu turu. Ovoga puta komšija uzima dupli. Žedan? pitam ga. Jesam, pored toga neko treba da preživi ovaj službeni put i činjenicu da je zbog slabog vona moja plata 40 odsto manje vredna. To ga verovatno više boli od bola u grudima.

Prelećemo vremensku zonu, novi je dan, jučerašnji, vreme je da se slavi, uštedeli smo jedan dan života – još jednu rundu, sestrice, traže neki putnici. Za neke je alkohol kao prva pomoć, ne sme da kasni. Slećemo u San Francisko. Na moju veliku radost, na uličnom štandu vidim dunje, ogromne, žute, mirišu kao na tetkinom ormaru. Pitam prodavca odakle dolaze, on sleže ramenima, ali znalački tvrdi da ih mnogi vinari koriste kao dodatak omiljenom i tako često konzumiranom kalifornijskom vinu. Možda zato što grupa naučnika iz Pasadene tvrdi da crno vino smanjuje rizik od raka pluća. Jetra se ne pominje.

Slećem u Beograd, stranci i naši ljudi rado kupuju šljivovicu kao poklon. Iz zemlje sam gde je popiti epski, gde su granice hroničnog i latentnog alkoholizma nejasne i gde od malena slušam:

’Ajde, de, još jednu, pa nisi došao na jednoj nozi;
popij, dobro je za cirkulaciju;
jedna čašica uništi milion jetrinih ćelija, onda sam odavno u minusu;
alkohol ubija polako, al’ imam ja vremena;
čim umrem prestajem sa pićem;
imao sam super večeru sa sedam predjela: kobasica i šest piva;
investiraj u alkohol, gde inače dobijaš 40 odsto i više?

Ipak nije srpski fenomen. Two beer, or not two beer? This is the question, rekao bi Sheaksbeer. Velika Britanija, Holandija, Poljska i Amerika vode na listi konzumiranja alkohola. Naravno, Irska je prva pa zato Irci ironično kažu da sahrana u odnosu na svadbu uvek ima jednu pijanu osobu manje.

Alkohol je svuda oko nas kao i povod da se poruči prva, pa još jedna tura. Da li je ceo posao, ceo sistem baziran ili bolje rečeno zavisan od alkohola, da li samo sa njim sav taj pritisak može da se izdrži, da li zato ovaj mehur od poslovnih ljudi i „uspešnog“ poslovanja puca, da li zato banke propadaju, da li se države zato još više zadužuju da bi platile tuđe dugove dok narod sve to plaća, a poslovnim ljudima enormne plate, premije i pićence uz to? Da li u našoj zemlji svakodnevni alkohol odraslima služi kao anestetik, kao pilula zaborava, a mladima da pobegnu od tužne perspektive kada već ne mogu iz zemlje? Nadam se da nije tako, nadam se da grešim, nadam se da ćemo se iz ovog pijanstva probuditi bez većeg mamurluka i novih kriza.