U Srbiji ni­ko ne­će bi­ti gladan

– Ga­ran­tu­je­mo da u ovoj ze­mlji, zbog kri­ze, ni­ko ne­će bi­ti gla­dan i da će­mo za­šti­ti­ti, pre sve­ga, one naj­ra­nji­vi­je. Ne že­lim da da­jem la­žne na­de, ali ni da pla­šim na­rod: bi­će te­ško i gra­đa­ni­ma i dr­ža­vi, te­že ne­go što se pre sa­mo ne­ko­li­ko me­se­ci mo­glo i pret­po­sta­vi­ti. Ne­re­al­no je oče­ki­va­ti da nam ove go­di­ne bu­de bo­lje ne­go u 2008, ali na­sto­ji­mo da obez­be­di­mo bar mi­ni­mal­ni pri­vred­ni rast, ži­vot kao pro­šlo­go­di­šnji, da ne uđe­mo u re­ce­si­ju, bar ne u onu du­bo­ku –po­ru­čio je pre­mi­jer Mir­ko Cvet­ko­vić u in­ter­vjuu „Po­li­ti­ci”.

Na pi­ta­nje ko­li­ko je to re­al­no oče­ki­va­ti od dr­ža­ve za ko­ju i ne­ki čla­no­vi nje­go­vog Eko­nom­skog sa­ve­ta ovih da­na tvr­de da je već za­ga­zi­la u re­ce­si­ju i da joj pre­ti ban­krot, za pre­mi­je­rane­ma di­le­me:

– Sr­bi­ja ni­je pred ban­kro­tom. Bu­džet­ski pri­ho­di je­su ne­što ma­nji od pla­ni­ra­nih, do­šlo je do za­sto­ja u pri­li­vu stra­nog ka­pi­ta­la, ali dr­ža­va svo­je oba­ve­ze re­dov­no iz­mi­ru­je i stro­go vo­di ra­ču­na o oni­ma ko­je do­la­ze, pred­u­zi­ma­ju­ćisve me­re da pre­va­zi­đe pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va. Ali, raz­u­mem i eko­no­mi­ste ko­ji s pra­vom upo­zo­ra­va­ju na ozbilj­nost i te­ži­nu pro­ble­ma, na du­bi­nu kri­ze ko­ja se pre šest-se­dam me­se­ci ni­je mo­gla ni na­slu­ti­ti, na spe­ci­fič­nost si­tu­a­ci­je ko­ja zah­te­va i spe­ci­fič­ne me­re, če­ga bi tre­ba­lo da bu­du sve­sne i tre­ba­lo bi toda raz­u­me­ju sve in­te­re­sne gru­pe.

Dr­ža­vi, ka­že­te, ne pre­ti ban­krot­stvo. A gra­đa­ni­ma? Si­tu­a­ci­ja oči­gled­no ni­je be­za­zle­na, čim je vla­da već pri­pre­mi­la, isti­na, kon­tro­ver­zan, pa­ket so­ci­jal­nih me­ra?

Taj pa­ket ni­je ko­na­čan, za sa­da je na ni­vou ide­ja, sa ni­zom raz­li­či­tih op­ci­ja i raz­li­či­tih pred­lo­ga ko­je je ini­ci­jal­no pri­pre­mi­lo Mi­ni­star­stvo za rad i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku kao osno­vu za raz­go­vo­re sa po­slo­dav­ci­ma i sin­di­ka­ti­ma. Oče­ku­jem da ćupo­čet­kom sle­de­će ne­de­lje bi­tii for­mal­no upo­znat sa pred­lo­gom ko­ji je pret­hod­no raz­ma­tran saso­ci­jal­nim part­ne­ri­ma.

Ne­ki pred­lo­zi, kao onaj o skra­će­nju rad­ne ne­de­lje, iza­zva­li su ne­go­do­va­nje po­slo­da­va­ca i ne­ve­ri­cu rad­ni­ka?

Ni­je pro­blem što bi rad­na ne­de­lja bi­la skra­će­na na če­ti­ri da­na, ne­go je pi­ta­nje ko će to da pla­ti...

... mi­ni­star­ka fi­nan­si­ja ni­je is­klju­či­la mo­guć­nost da to ide na te­ret bu­dže­ta...

Tač­ni­je, ona je re­kla da će mo­ći da pla­ti, ako ne­kom dru­gom odu­zme. Dr­ža­va ne­ma tih pa­ra, kao što ni­je lo­gič­no da po­slo­dav­ci rad­ni­ci­ma da­ju iste pla­te za ma­nje vre­me­na pro­ve­de­nog na ra­du, što bi prak­tič­no zna­či­lo da ih vi­še pla­ća­ju po sa­tu. Ide­ja je bi­la da se, kao u dru­gim ze­mlja­ma, skra­ti rad­no vre­me, ali uz od­re­đe­no sma­nje­nje na­kna­da, da se sma­nje tro­ško­vi, dabi se taj no­vac pre­u­sme­riou oču­va­nje rad­nih me­stai da se ne bi ot­pu­šta­li rad­ni­ci.

S čim će­te u po­ne­de­ljak iza­ći pred MMF?

Na­ša plat­for­ma se za­sni­va na po­ve­ća­nju de­fi­ci­ta i sma­nje­nju iz­da­ta­ka, pre na ve­ćem de­fi­ci­tu ne­go na sma­nje­nim tro­ško­vi­ma.Jer, u uslo­vi­ma kri­ze ni­je la­ko ići na sma­nji­va­nje bu­džet­skih ras­ho­da, po­go­to­vo ne u ne­kim ose­tlji­vim de­lo­vi­ma, kao što su pla­te i pen­zi­je, so­ci­jal­na da­va­nja i in­ve­sti­ci­je. Uma­nji­mo li so­ci­jal­na da­va­nja,kri­zu bi­ smo re­ša­va­li na te­ret naj­ra­nji­vi­jih slo­je­va sta­nov­ni­štva, a ako se od­rek­ne­mo pla­ni­ra­nih in­ve­sti­ci­ja po­ten­ci­jal­no uma­nju­je­mo tra­žnju ko­ja ge­ne­ri­še no­va rad­na me­sta i rast bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da.

Bi­lo bi lo­še od­u­sta­ti od tih in­ve­sti­ci­ja, jer u da­ni­ma kri­ze upra­vo one obez­be­đu­ju do­dat­na rad­na me­sta. Dru­go je pi­ta­nje ko­li­ko smo mi do sa­da efi­ka­sno ko­ri­sti­li ta sred­stva. Pre ne­ki dan smo in­ten­zi­vi­ra­li ak­tiv­no­sti na iz­ra­di pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je i eks­pro­pri­ja­ci­ji za Ko­ri­dor 10, ka­ko bi­smo mo­gli da ras­pi­še­mo ten­de­re, da bi­smo u ju­nu kre­nu­li sa ra­do­vi­ma na se­ver­nom de­lu i ove go­di­ne za­vr­ši­mo ukup­no 30-40 ki­lo­me­ta­ra auto­pu­te­va...

Mi­sli­te da MMF ne­će tra­ži­ti ve­će kre­sa­nje jav­ne po­tro­šnje, uklju­ču­ju­ći pla­te i pen­zi­je? Pred­sed­nik Ta­dić je re­kao da će­mo pri­hva­ti­ti one zah­te­ve ko­ji su po­li­tič­ki i eko­nom­ski pri­hva­tlji­vi. Šta je to za nas pri­hva­tlji­vo i šta ako to ne bu­de isto­vre­me­no pri­hva­tlji­vo i za MMF?

To je pi­ta­nje ba­lan­sa. Ko­li­ko će­mo sma­nji­ti iz­dat­ke i ko­je, a ko­li­ko uve­ća­ti de­fi­cit – to će bi­ti glav­na tač­ka pre­go­vo­ra sa MMF-om.  Za­jed­no će­mo pro­ve­ri­ti sva­ku stav­ku i vi­de­ti šta je naj­smi­sle­ni­je ura­di­ti.Mo­ja pro­ce­na je da će ti raz­go­vo­ri bi­ti te­ški, kao što je to uvek sa MMF-om. Ovo­ga pu­ta, mo­žda, ne­što lak­ši, po­što je i nji­ma ja­sno da mi sa­da ni­smo izo­lo­va­no ostr­vo, da se i dru­ge ze­mlje su­o­ča­va­ju i to sa mno­go ve­ćim pro­ble­mi­ma. Ve­ru­jem da će bi­ti sprem­ni­ji da sva­ko od ovih pi­ta­nja bu­de raz­mo­tre­no sa sta­no­vi­šta re­al­nih mo­guć­no­sti. Sve ci­fre će­mo sta­vi­ti na sto ka­ko bi­ smo za­jed­nič­ki na­šli odr­ži­vo re­še­nje.

O ko­jim ci­fra­ma je reč?

Pro­ra­ču­ni se upra­vo za­vr­ša­va­ju, ali na­čel­no raz­mi­šlja­mo o to­me ka­ko da obez­be­di­mo 1,2 mi­li­jar­de evra, ko­li­ko ot­pri­li­ke iz­no­se zbir oče­ki­va­nog dvo­stru­kog de­fi­ci­ta (pla­ni­ra­nog i do­dat­nog) i oba­ve­za za ot­pla­tu po­sto­je­ćih kre­di­ta ko­ji do­spe­va­ju u ovoj go­di­ni.

Ne­će­mo od­u­sta­ti od in­ve­sti­ci­ja

Ka­ko će­te po­pu­ni­ti pro­du­blje­nu bu­džet­sku ru­pu i iz ko­jih iz­vo­ra, po­što na po­dr­šku Evrop­ske uni­je, re­al­no, mo­že­mo da ra­ču­na­mo tek u sle­de­ćoj go­di­ni?

U ovom tre­nut­ku ima­mo po­kri­ve­nih oko 750-770 mi­li­o­na i ne­do­sta­je nam oko 400-450 mi­li­o­na evra, ko­li­ko i tra­ži­mo od EU. Ali,na to ne sme­mo da se oslo­ni­mo, ne sme­mo da za­vi­si­mo od pro­ce­du­re, pa će­mo na­ći do­dat­ne iz­vo­re.

Pri­me­ra ra­di?

Re­ci­mo,ko­mer­ci­jal­nim za­du­ži­va­njem, s tim što bi ­smo taj dug even­tu­al­no re­fi­nan­si­ra­li kad do­bi­je­mo sred­stva za bu­džet­sku po­dr­šku od EU ili dru­gih me­đu­na­rod­nih kre­di­to­ra.

Po­mi­nja­na je i mo­guć­nost po­ve­ća­nja PDV-a?

Ta mo­guć­nost se ne raz­ma­tra.

Ne­dav­no je na­ja­vlje­na mo­guć­nost pro­ši­re­nja pro­gra­ma kre­dit­ne po­dr­ške pri­vre­di još jed­nim kru­gom zaj­mo­va za li­kvid­nost?

Pr­vi pa­ket krat­ko­roč­nih me­ra, su­de­ći po tra­žnji za kre­di­ti­ma,po­ka­zao se kao pun po­go­dak. Isti­na, još je ra­no da se go­vo­ri o efek­ti­ma,vi­de­će­mo za me­sec da­na ka­ko će toi prak­tič­noda funk­ci­o­ni­še, za šta se tro­ši taj no­vac.Me­đu­tim, sa­dapo­sto­je in­di­ci­jedabi kri­za mo­gla da po­tra­je ine­ko­li­ko go­di­na,a ako se za me­sec-dva is­po­sta­vi da je to re­al­nost, mi će­mo mo­ra­ti stra­te­ški da pri­pre­mi­mo na­šu pri­vre­du nadu­go­traj­ni­ju kri­zu od ne­ko­li­ko go­di­na.

Uni­ja po­slo­da­va­ca ne­dav­no je ape­lo­va­la na vla­du da se do­dat­nim me­ra­ma uklju­či u re­ša­va­nje pro­ble­ma ne­li­kvid­no­sti i na­ra­slih ne­iz­mi­re­nih oba­ve­za pri­vre­de?

Raz­ma­tra se mo­guć­nost kon­ver­zi­je po­tra­ži­va­nja dr­ža­ve od pri­vre­de (po osno­vu ne­pla­će­nih oba­ve­za)u pet, de­set ili dva­de­set pro­ce­na­ta dr­žav­nog ka­pi­ta­la u tim fir­ma­ma,ali sa od­go­va­ra­ju­ćom iz­la­znom stra­te­gi­jom:dakad pro­đe kri­za, za dve-tri go­di­ne, dr­ža­va svoj udeo pro­da ve­ćin­skom vla­sni­ku ili ne­ko­me na tr­ži­štu. Slič­no se sa­da ra­di na Za­pa­du, s tim što oni da­ju keš, ali mi to ra­di­mo bez uti­ca­ja na bu­džet – kon­ver­tu­je­mo sta­re, ali ne i te­ku­će oba­ve­ze.Ra­di se i na mo­de­lu even­tu­al­ne mul­ti­la­te­ral­ne kom­pen­za­ci­je na dva-tri ni­voa,iz­me­đu dr­ža­ve i jav­nih pred­u­ze­ća, jav­nih pred­u­ze­ća i ostat­ka pri­vre­de...

Mi­ni­star eko­no­mi­je pred­la­že da se vla­da obra­ti stra­nim kre­di­to­ri­ma za re­pro­gram oba­ve­za pri­vat­nih kom­pa­ni­ja?

To ni­je lo­ša ide­ja,apel ne ko­šta i mi tu ni­šta ne mo­že­mo da iz­gu­bi­mo. Na­pro­tiv. To bi bi­lo ko­ri­sno i za pri­vre­du, ali i za dr­ža­vu, jer bi bio sma­njen od­liv de­vi­za, što bi zna­či­lo do­dat­ni im­puls odr­ža­nju sta­bil­nog kur­sa.

Ni­sam do­ži­veo kao ne­zgod­nu si­tu­a­ci­ju

Sma­tra­te li da je vla­da mo­gla dru­ga­či­je da po­stu­pi u slu­ča­ju Mi­la­di­na Ko­va­če­vi­ća?

Svi ko­ji su kri­ti­ko­va­li vla­du zbog od­lu­ke da se do­go­vo­ri sa Ame­ri­kom po­sle pro­ble­ma na­sta­lih bek­stvom Mi­la­di­na Ko­va­če­vi­ća u su­šti­ni su se za­la­ga­li za to da od­no­si iz­me­đu na­še dve ze­mlje osta­nu ne­ra­šči­šće­ni. Zbog ono­ga što se de­si­lo već tr­pi­mo da­le­ko­se­žne eko­nom­ske, po­li­tič­ke i sve dru­ge po­sle­di­ce. Ne vi­dim u če­mu je pro­blem to što smo raz­go­vo­re sa Ame­ri­kan­ci­ma pro­gla­si­li dr­žav­nom taj­nom. Kad se pre­go­va­ra s ne­kim mo­ra po­sto­ja­ti plat­for­ma i, na­rav­no, ona se ne pred­sta­vlja jav­no­sti dok pre­go­vo­ri ne bu­du za­vr­še­ni.

Ipak, vla­da se na­šla u ne­zgod­noj si­tu­a­ci­ji na­kon što je pro­cu­ri­la in­for­ma­ci­ja o pre­go­vo­ri­ma „te­škim” mi­li­on do­la­ra?

To ni­sam do­ži­veo kao ne­zgod­nu si­tu­a­ci­ju po vla­du. Či­nje­ni­ca je da je naš dr­ža­vlja­nin na te­ri­to­ri­ji stra­ne ze­mlje pre­tu­kao dr­ža­vlja­ni­na te ze­mlje, da je na osno­vu to­ga po­kre­nut po­stu­pak, da je naš dr­ža­vlja­nin prak­tič­no po­be­gao iz te ze­mlje uz po­moć na­ših dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka i či­nje­ni­ca je da je reč o naj­moć­ni­joj ze­mlji na sve­tu. Mi smo mo­gli da bi­ra­mo: ili da ni­šta ne ra­di­mo na po­bolj­ša­nju od­no­sa sa Ame­ri­kom, da osta­vi­mo sve ta­ko ka­ko je­ste, ili da po­ku­ša­mo da pro­blem raz­re­ši­mo. Po­kre­nu­li smo i di­sci­plin­ske i sud­ske po­stup­ke pro­tiv na­ših slu­žbe­ni­ka. Na­sto­ji­mo da pro­blem u pot­pu­no­sti re­ši­mo i bi­će re­šen.

Mno­gi mi­sle da kriv­ca tre­ba tra­ži­ti u vla­di.

Pro­blem je­ste što je ne­ko iz­neo tu in­for­ma­ci­ju, sve­sno ili, mo­žda, ne­ho­tič­no. Vla­da se ne ba­vi is­tra­ga­ma, po­sto­je dr­žav­ni or­ga­ni, a o to­me do­kle je sti­gla is­tra­ga ne mo­gu da go­vo­rim de­talj­ni­je. U sva­kom slu­ča­ju jed­na do­bra ide­ja vla­de, ka­ko da se re­ši pro­blem, do­ve­de­na je u pi­ta­nje.

Ako se utvr­di da je ne­ko od mi­ni­sta­ra odao taj­nu da li ste sprem­ni da ide­te do kra­ja, da ga sme­ni­te?

Spre­man sam da se to pi­ta­nje raš­či­sti do kra­ja.

Do­kle se sti­glo u raz­go­vo­ri­ma sa Ame­ri­kan­ci­ma?

Oče­ku­jem da uspe­šno okon­ča­mo ovaj po­sao. To će eli­mi­ni­sa­ti pre­pre­ku u po­bolj­ša­nju od­no­sa sa naj­ve­ćom si­lom na sve­tu, što će nam bi­ti od po­mo­ći i u evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma.

Da li se po­se­ta Dra­go­lju­ba Mi­ću­no­vi­ća Hr­vat­skoj i na­ja­vlje­na po­se­ta pred­sed­ni­ka i pre­mi­je­ra Hr­vat­ske Sr­bi­ji mo­že tu­ma­či­ti kao po­ku­šaj da se po­bolj­ša­ju od­no­si iz­me­đu dve ze­mlje?

Te­melj po­li­tič­ke si­gur­no­sti su do­bri od­no­si u re­gi­o­nu. I Sr­bi­ja i Hr­vat­ska ima­ju za­jed­nič­ku evrop­sku bu­duć­nost. Iako sma­tra­mo da je hr­vat­sko pri­zna­nje ne­le­gal­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va i Me­to­hi­je po­gre­šan po­tez, ve­ru­jem da će­mo pre­mi­jer Hr­vat­ske Ivo Sa­na­der i ja, to­kom su­sre­ta ko­ji na­red­nih da­na tre­ba da usle­di u Be­o­gra­du, na­pra­vi­ti ozbi­ljan po­mak u re­ša­va­nju ni­za va­žnih pi­ta­nja kao što su: po­vra­tak iz­be­gli­ca, imo­vi­ne, pro­blem ne­sta­lih, za­šti­ta na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, kao i pri­vred­na sa­rad­nja.

-----------------------------------------------------------

Lju­di ni­su broj­ke

Jav­nost sti­če uti­sak da su raz­mi­mo­i­la­že­nja iz­me­đu Na­rod­ne ban­ke i vla­de sve ve­ća. Sa­da,i po pi­ta­nju kur­sa. Da li je tač­no da se vla­din eko­nom­ski tim za­la­že za fik­sni kurs?Či­me bi ga od­bra­ni­li?

Ne.Mi se, što je i zah­tev pri­vre­de, za­la­že­mo za sta­bi­lan kurs, bez ve­li­kih osci­la­ci­ja, ka­ko je do­go­vo­re­no sa MMF-om. Fik­sni kurs bi pod­ra­zu­me­vao po­sto­ja­nje ta­ko­zva­nog mo­ne­tar­nog od­bo­ra (kao u Bu­gar­skoj ili BiH i još ne­kim ze­mlja­ma) ili ne­for­mal­no, bez od­bo­ra, ali uz sprem­nost Na­rod­ne ban­ke da ga bra­ni do po­sled­njeg cen­ta. Ali,to ni­je na­ša stra­te­gi­ja.

Da li sveto zna­či da ne­ma su­štin­skog ne­sla­ga­nja iz­me­đu gu­ver­ne­ra i pre­mi­je­ra?

Kad je reč o kur­su –ne­ma.Me­đu­tim,gu­ver­ner sma­tra da vla­da mo­ra da vo­di čvr­šću fi­skal­nu po­li­ti­ku, uklju­ču­ju­ći i sma­nje­nje pla­ta i pen­zi­ja.Eko­nom­ski gle­da­no, to bi bi­lo i bo­lje i la­god­ni­je. Kad bi ­smo sma­nji­li pla­te,ima­li bi ­smo su­fi­cit.Ali pla­te ni­su sa­mo ci­fre ko­je se pre­vla­če iz jed­ne ta­be­le u dru­gu. Iza njih sto­je ži­vi lju­di i mi po­ku­ša­va­mo da iz­ba­lan­si­ra­mo iz­me­đu eko­nom­skih mo­guć­no­sti i po­tre­be da tim lju­di­ma po­mog­ne­mo da što bez­bol­ni­je pro­đu kroz kri­zu. Vla­da o to­me, za raz­li­ku od gu­ver­ne­ra,mo­ra da raz­mi­šlja.