Melem od čudesnog ugljenika

Dvostruki nobelovac Lajnus Poling još 1939. je obelodanio vodoničnu vezu kao jedan od najbitnijih činilaca opstanka ma kojeg organizma (pa i ljudskog), jer se najčešće sreću u vodi, a mi smo – hteli, ne hteli – sazdani, čak, 70 odsto od ove tečnosti! U saglasju biomolekula i vode ogleda se opstajanje života.

Idući tragom velikog naučnika, domaći istraživači su osmislili prvi nanotehnološki proizvod u nas, tzv. nanokremu, koja deluje kao melem zato što je potpuno (100 odsto) usaglašena sa biomolekulima.

Nanotehnološki postupci (ili nanotehnologije), u rasponu od jednog do stotinu nanometara, podrazumevaju baratanje pojedinačnim molekulima i atomima, a obuhvataju elektroniku, računarstvo, medicinu, kozmetiku, naoružanje, ishranu, energiju – svaku stazu ljudskog delanja. Krajem 2020. godine proizvodi iz ove Liliputanije koja je nedostupna našem oku (osim kroz znatno uvećavajuće elektronske mikroskope) vredeće hiljadu milijardi dolara!

Na sadašnjoj listi nalazi ih se tek nešto više 200, među kojima i jedan jedini iz Srbije.

Na grčkom „nano” znači – kepec ili patuljak, a u metričkom mernom sistemu označava milioniti delić milimetra (ili zvanično: milijarditi deo metra). U poređenju s ljudskom vlasi, to je pedesetohiljaditi delić; uobičajeni kancelarijski papir debeo je, čak, 100.000 nanometara.

Ispitivanja u Americi

Već sada u kozmetičkoj industriji se nanočestice ubacuju u losione, kreme i šampone; od cinka se, na primer, stavljaju u zaštitne kreme da bi upile opasne ultraljubičaste zrake, a losione učinile providnim i glatkim.

Izvanredan dokaz novih svojstava su naveliko hvaljene ugljenikove nanocevčice (nanotube). Ugljenik se u prirodi najčešće pojavljuje u dva vida: grafit, crna i mekana materija od koje se izrađuje srce (pisaljka) za olovke, i veoma čvrsti dijamant. Iako na prvi pogled ogromna, jedina razlika među dva ugljenikova potomka ogleda se u rasporedu atoma.

Ali kada istraživači iste ugljenikove atome poređaju u obliku šare na pilećim nogama (okca) i još ih urolaju u sićušne cevčice, koje popreko nemaju više od deset atoma, eto materijala s neobičnim svojstvima (ugljenik C₆₀). nanomaterijali na bazi ugljenika su: sto puta izdržljiviji (vučna sila) od čelika, iako dostižu jedva šestinu njegove težine; čak 40 puta jači od ugljenikovih vlakana; zavisno od rasporeda atoma, ponašaju se i kao provodnici i kao poluprovodnici (slično računarskim čipovima) i izvanredno provode toplotu.

A otkuda Srbi u svemu tome?

Profesor dr Đuro Koruga s Mašinskog fakulteta u Beogradu (Centar za molekularne mašine) još početkom devedesetih, boraveći na Univerzitetu Arizona (SAD) u Laboratoriji za napredne biotehnologije, osmislio je nanoharmonizujuću tvar (NHS) koja ulazi u sastav novih krema, losiona i voda za osvežavanje lica (patentom zaštićena u SAD i u svetu). Temeljna ispitivanja toksičnosti i mutagenosti obavljena su u SAD, a novčano ih je potpomogla kompanija „DBV Global” iz Čikaga.

Upozorenje nobelovca

Vrativši se u zemlju započeo je biomedicinska ispitivanja – najpre na miševima, potom i na ljudima – u kojima su učestvovali istraživači sa Medicinskog fakulteta Danijela Dobrosavljević, Mašinskog fakulteta Lidija Matija i iz Bolnice za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Jadran Bandić. Veoma rano je uočeno da ona usporava napredovanje raka i da delotvorno zaštićuje od štetnih ultraljubičastih zraka. Sama Lidija Matija je, nanoseći nanoharmonizujuću tečnost na lice, predložila da se ona stavlja u postojeće kreme.

Na osnovu provera na 450 dobrovoljaca u toku pet godina (u 85,4 odsto slučajeva ispitanici su bili prezadovoljni, u 12,1 veoma zadovoljni i u 2,5 zadovoljni), Gradski zavod za zdravlje dozvolio je da se kozmetički proizvodi (tzv. nanokozmetika) puste u prodaju. Jedino se ne preporučuje u vreme uzimanja kortikosteroida.

Nanoharmonizujuća tvar se pravi od molekula ugljenika C₆₀ (poznatog pod imenom fuleren), koji treperi (osciluje prema zakonu zlatnog preseka) i nije razgradljiv u vodi, a dodaju mu se OH grupe (postaje rastvorljiv i treperenje zlatnog preseka prenosi na okolinu) i voda u tri sloja, tako da se jakim vodoničnim vezama vezuje za C₆₀OH. Kada sve to dospe u epidermalnu vodu kože, uspostavlja se ravnoteža dejstva jona i biomolekula koja je ranije narušena. Dotični postupak je, prema rečima dr Đure Koruge, biofizički, a ne biohemijski, jer se zasniva na vodoničnim vezama, a to znači da nema pratećih hemijskih štetnih pojava.

Uostalom, Lajnus Poling je pre sedam decenija upozorio da će se pokazati da je vodonična veza za biologiju i medicinu važnija od ma koje druge! Zar svi biomolekuli nisu potopljeni u vodi, a molekuli vode povezani vodoničnim vezama?