Kad bi odustali od Prelaznog sporazuma...

Sve ozbiljne države donele su antikrizne programe.Obaminim planom se predviđa ograničavanje plata rukovodilaca u kompanijama koje će dobiti pomoć od države. U Rusiji predsednik Medvedev smanjuje predsednički aparat.

Ipak, u maloj i siromašnoj Srbiji, vlast, vođena EU dogmom i interesima domaćih monopolista, ponaša se kao da smo najbogatija zemlja na svetu.

U periodu ekonomske krize jednostrano se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU, koji, prema izjavi ministra finansija od 6. decembra prošle godine, proizvodi budžetski gubitak od oko 267 miliona evra.

Ako bi odustala od jednostrane primene Prelaznog sporazum, država bi mogla da za nekoliko puta uveća davanja iz budžeta predviđena za antikrizni program (oko 84 miliona daje država, ostalo su neizvesni bankarski krediti).

Takođe, ako bi vlast odustala od jednostrane primene Prelaznog sporazuma, budžetski deficit od 580 miliona evra bio bi skoro prepolovljen.

Ako bi se sredstva koja su gube primenom Prelaznog sporazuma usmerila ka privredi, subvencije preduzećima mogle bi biti uvećane za okoosam puta. Ili, ako bi sredstva bila usmerena ka Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, ova ustanova bi imala skoro sedam puta veća sredstva.

Suma od 267 miliona evra veća je i od izdataka predviđenih za subvencije poljoprivredi (oko212 miliona evra), ali i od sume od oko 192 miliona predviđene za Nacionalnu službu za zapošljavanje (budžetske cifre su izračunate prema kursu iz perioda kada je usvajan budžet).

Isto tako, 267 miliona evra samo je 17 odsto manje od ukupnog budžetskog izdvajanja za dečiju zaštitu.

Poređenjebudžetskih izdataka i gubitka koji proizvodi odluka o primeni Prelaznog sporazuma pokazuje i da je vlada mogla za tih 267 miliona evra, da finansira rad sledećih institucija: Narodne skupštine (uključujući poslanike i stručne službe), na koju odlazi oko 23 miliona evra, Ministarstva za Kosovo i Metohiju, koje dobija 47 miliona evra, Ministarstva za spoljne poslove (uključujući i diplomatsko-konzularna predstavništva) , na koje odlazi oko 67 miliona evra, Ministarstva pravde, uključujući Upravu za izvršenje zavodskih sankcija i Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom, kojima pripada oko 74 miliona evra.

Sve ove institucije, dakle, ukupno „koštaju” Srbiju oko 211 miliona evra, što je 55 miliona evra manje nego što iznosi gubitak nastao jednostranom primenom Prelaznog sporazuma sa EU!

Ipak, bez obzira na ove podatke, sve te institucije su na stalnom udaru medija, posebno Narodna skupština koja je gotovo satanizovana.

S druge strane, katastrofalna odluka o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma retko se kritikuje u medijima. Još ređe se traži njenoukidanje zbog štednje (slično se može zaključiti i kada se radi o Ministarstvu ekonomije , na koje odlazi skoro neverovatnih 516 miliona evra).

Postavlja se pitanje kome odgovara jednostrana primena Prelaznog sporazuma? Ili kome odgovara ovakvo rasipništvo u periodu ekonomske krize? Naravno, Briselu koji sprovodi neokolonijalnu ekonomsku politiku prema Istočnoj Evropi, ali i pojedinim trgovačkim monopolistima. Na primer, direktor Delta Maksija u izjavi od 11. januara priznao je da će trgovina u Srbiji imati koristi od jednostrane primene trgovinskog sporazuma. Dakle, sve dok vlast bude izbegavala ove velike probleme ne može biti ni govora o istinskoj štednji u vreme krize.

Poslanik SRS-a, magistar međunarodnog privrednog prava