Veliki dan srpske knjige

Novi Sad – Matica srpska je bila i ostaje jedna od najznačajnijih i najstarijih ustanova srpskog naroda, živi primer uloge koju očuvanje tradicije može imati u razvoju i opstanku jednog naroda. Nova zgrada Biblioteke Matice srpske, podignuta pregnućem Vlade Srbije i Izvršnog veća Vojvodine, uz doprinos Nacionalnog investicionog fonda, nije danas samo ponos Novog Sada i Srbije, već i ovog dela Evrope.

Ovim svečarskim rečima predsednika Vlade Srbije, dr Vojislava Koštunice, juče je u Novom Sadu, u Svečanoj sali Matice ispunjenoj do poslednjeg mesta, brojnim zvaničnicima i gostima otvorena nova zgrada Biblioteke Matice srpske, najsavremenije opremljene bibliotečke institucije na ukupno 4.300 novih kvadratnih metara.

Govoreći o prošlosti Matice, njenim najistaknutijim pregaocima, dobrotvorima i zaveštaocima kroz istoriju od dva veka, istakavši da mu je stalo da pomene i teškoću sa kojom se svi građani Srbije danas suočavaju vodeći bitku za očuvanje Kosova i Metohije, premijer Koštunica je rekao da "baš kao što je na južnom kraju srpski narod na izazove odgovarao očuvanjem države, na severu je to bila težnja za očuvanjem pismenosti, kulture i institucija".

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine mr Bojan Pajtić podsetio je na parobrod "Napredak" kojim je u aprilu 1864. godine, za 12 dana plovidbe Dunavom od Pešte do Novog Sada, u desetinama upakovanih sanduka, stiglo sve tadašnje blago Matičine Biblioteke. Bio je to veliki dan za srpstvo i srpsku kulturu, Matica je stigla kući. Podsetivši i na reči velikog Slobodana Jovanovića, Novosađanina po rođenju, Pajtić je poželeo da "iz nove Biblioteke izađu ljudi po ukusu Jovanovića, slobodni da kritikuju i odgovorni u svom postupanju".

– Ko pristane da se osamnaest godina podiže kuća za knjige, za sva kulturna dobra u Biblioteci Matice srpske, moći će, na završetku, u depešama, kratko i resko da saopšti kako je bilo – ne bi li drugima lakše bilo. Za knjige su nam otvarali ratna i zamračena skloništa. Nudili su za časopise i novine katakombe pod Tvrđavom i podrume u Podbari. Gradonačelnik koji je u zanosu mislio da će mu budžet puniti fabrika sveća desetak puta je uvećao kiriju. Član osmočlanog Predsedništva Jugoslavije na radilištu u pustoj zgradi koju smo obnavljali (i obnovili) ukinuo je majstorima struju i vodu. Rektor pod kontrolom istog dizao je na noge univerzitetski svet da brani "Češki magacin" od knjiga. Pokrajinski predsednik je tačku dnevnog reda o gradnji Biblioteke najavljivao: "Evo još jedne neprivredne investicije na grbači radnih ljudi i građana". Odluke o gradnji su doživljavali kao tek izvađene zube, bez anestezije. Menjani su generalni i detaljni gradski planovi. U zemlju nismo mogli zbog podzemnih voda. Tri meseca su ih pumpe izbacivale. Pri tome je Matičina, ova u kojoj smo, zgrada počela da tone, kazivao je u pozdravnoj besedi o gradnji, upravnik Biblioteke Matice srpske Miro Vuksanović, iskazavši na kraju zahvalnost svima koji su pomogli da Biblioteka dobije novu kuću i, po uzoru na Crnjanskog, zaključio da je "u ovom trenutku Novi Sad beskrajni krug u čijem je centru Matica srpska".

U umetničkom programu učestvovali su Hor "Sveti Stefan Dečanski" i operski umetnici Violeta Srećković i Saša Petrović.