Šta otkupiti: hitove ili rečnik?

Otkup knjiga jedan je od važnih elemenata kulturne politike koju sprovodi Ministarstvo kulture, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, jer se na ovaj način, pre svega, popunjavaju godinama neobnavljani knjižni fondovi 173 biblioteke u Srbiji, ali se isplatom od otkupljenih knjiga pomažu i izdavači. Isplata novca od otkupa knjiga u poslednjih nekoliko godina relativno je redovna.

Za otkup izdanja iz 2008. godine namenjeno je iz budžeta 112 miliona dinara, dok je za izdanja iz 2007. godine bilo namenjeno 100 miliona dinara. Inače, otkup se obavlja po, sada već ustaljenom, modelu Narodne biblioteke Srbije. Stručna komisija, koju je imenovalo Ministarstvo kulture, od velikog broja pristiglih naslova izabere one koje smatra kvalitetnima, a zatim spisak sa ovim naslovima prosleđuje bibliotekama u Srbiji. Biblioteke sa ovog spiska biraju one knjige koje nedostaju njihovim knjižnim fondovima. To su uglavnom knjige iz oblasti domaće savremene književnosti, prevedene i književnosti za decu, zatim iz oblasti umetnosti, humanističkih i društvenih nauka. Prema pravilniku o otkupu, ne otkupljuju se rečnici, enciklopedije, leksikoni. Ove godine članovi komisije su Aljoša Mimica, Jerko Denegri, Mirjana Stefanović, Radivoj Radić, Tatjana Rosić, Tijana Obradović Tropin i Tihomir Brajović.

Prema aktuelnom modelu otkupa, bibliotekari mogu da izaberu više primeraka jednog naslova, ili potpuno da zaobiđu neki naslov.

Koliko je ovakav model otkupa podesan za biblioteke, pitali smo Danicu Otašević, upravnicu Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” u Čačku, koja smatra da je već velika selekcija knjiga napravljena izborom komisije koja bibliotekama prosleđuje spisak knjiga.

– Toj komisiji ponuđeno je blizu 2.500 naslova, a do biblioteka stiže spisak od 860. Ne znamo da li se baš među tim knjigama našlo neko izdanje koje nam je potrebno. Zbog toga bih volela da imam čitav spisak ponuđenih knjiga za otkup. Našoj biblioteci bila bi korisnija „Enciklopedija srpskog naroda”, koju je objavio Zavod za udžbenike, nego neke ponuđene jevtine knjige. Iz tog razloga, neophodno je da i rečnici i enciklopedije budu obuhvaćeni otkupom – rekla je Danica Otašević, dodajući da je otkup ipak i mogućnost da biblioteke, kakve su one u Guči i Dragačevu, dobiju knjige, ali da veće biblioteke imaju potrebu i za većom lepezom izdanja.

Pored modela, i izdavačima je otkup važan kao manja ili veća „finansijska injekcija”. Milan Tasić, direktor „Beogradske knjige”, za „Politiku” kaže da ne postoji dobar ili loš model otkupa knjiga, već modeli s više ili manje mana.

– U konkursu za otkup u poslednje dve godine „masnim slovima” navodi se da bibliotekama nisu potrebni rečnici, enciklopedije, leksikoni. Ne mogu da zamislim biblioteku bez svih dosad objavljenih tomova Akademijinog rečnika, Matičinog šestotomnika, Vujaklijinog Leksikona stranih reči i izraza, Velikog rečnika stranih rečiIvana Klajna i Milana Šipke, Obratnog rečnika Miroslava Nikolića, Male Prosvetine enciklopedije, Rečnika književnih termina, a po ovom kriterijumu prošle godine nije otkupljen ni jednotomni Rečnik srpskoga jezika Matice srpske – za „Politiku” kaže Tasić, dodajući:

– Umesto da se novac poreskih obveznika upravo troši na rečnike i enciklopedije, na podsticanje domaćeg stvaralaštva, on se nemilice troši na tzv. hitove koje posle samo nekoliko meseci zaborave i oni koji su ih pročitali. U vreme kada se prosečni tiraži kreću od 500 do 1.000 primeraka, nikome nije svejedno da li će mu država kupiti odjednom 170 ili više primeraka jedne knjige.

Dejan Papić, direktor „Lagune”, smatra da ovaj model otkupa nije loše zamišljen, ali da se uvek postavlja pitanje objektivnosti komisije. Iako ne objavljuje rečnike i enciklopedije, smatra da su ova izdanja neophodna bibliotekama. Ipak, Papić dodaje da je novac od otkupa koristan za izdavače, ali da se na njega ne oslanjaju.

Urednik „Stubova kulture” Ivan Radosavljević u načelu smatra da prvostepena komisija u velikoj meri sužava izbor za biblioteke, i da i skupa i kvalitetna izdanja treba da se nađu u bibliotekama, a među njima su i enciklopedije i rečnici. Novica Jevtić, generalni direktor izdavačke kuće „Evro-Giunti” takođe smatra da komisija bibliotekarima bez razloga ograničava izbor, pa i enciklopedijska izdanja.

– Komisija često odbacuje izdanja koja mogu da budu važna za buduće generacije, a nudi jevtinije knjige koje neke matične biblioteke mogu i same da kupe. Na primer, nije bio otkupljen ni naš Veliki atlas Srbije, u punom koloru, koji bi bio važan za biblioteke, smatra Jevtić.

Na pitanje zašto u kriterijume otkupa ne ulaze enciklopedijska i leksikografska izdanja, upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić kaže da su prilikom otkupa pre dve godine biblioteke većinu novca utrošile upravo na kupovinu ovih, inače najskupljih, izdanja tako da su bibliotečki fondovi za sada dovoljno opremljeni ovom vrstom naslova. Međutim, kako je istakao Ugričić, to ne znači da već sledeće godine otkup neće uključiti i ovu vrstu literature.

Marina Vulićević