Tadić: Srbija ne razbija susedne države

"Odbijam tvrdnje da Srbija učestvuje u razgradnji susednih država, kao što je Bosna i Hercegovina (BiH)", izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu Fonetu i naglasio da se Srbija, kao što brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet, zalaže za celovitost svih susednih država. "Srbija poštuje međunarodne pravne akte, kao što je Dejtonski sporazum, koji predviđa da je BiH sastavljen od dva entiteta, i ne dovodi u pitanje celovitost bilo kojeg od dva entiteta. U skladu sa duhom Dejtonskog sporazuma, sve što je prihvatljivo za oba entiteta i tri naroda, prihvatljivo je za Srbiju", rekao je Tadić.

Ako jedan od tih naroda i njegovi politički predstavnici odbijaju neka rešenja, onda Srbija, prema rečima Tadića, ne može da se saglasi sa tim nametnutim rešenjima. "Kada bi Hrvati u BiH rekli da nešto odbijaju, Srbija bi zamolila visokog predstavnika da uvaži hrvatsku stranu. Kada bi Bošnjaci rekli da odbijaju neku odluku, zamolili bismo visokog predstavnika da uvaži bošnjačku stranu, kao što sada tražimo da visoki predstavnik Miroslav Lajčak razgovara sa srpskom stranom i pronađe rešenje za reformu policije", rekao je Tadić.

Na pitanje o povezanosti situacije u BiH i pregovora o statusu Kosova i Metohije, Tadić je odgovorio da je sve što se dešava na Kosovu fundamentalno bitno za svaku zemlju koja je nacionalno složena, posebno za zemlje koje su na Balkanu i u Crnomorskom regionu.

On je naveo primer Gruzije čiji predsednik ne želi da raspiše izbore dok ne vidi rezultat pregovora o statusu Kosova i Metohije, jer se i ta država nalazi u sličnoj situaciji, zbog Južne Osetije i Abhazije.

Govoreći o narednoj rundi pregovora o statusu Kosova i Metohije u Badenu, predsednik Srbije je najavio da će Beograd predlog suštinske autonomije, koji je obogaćen primerima iz autonomije Hongkonga i Olandskih ostrva, na neki način učiniti celovitim i fleksibilnijim.

"Nećemo prihvatiti nikakvo menjanje granica, ali ćemo svakako u našem predlogu voditi računa i o ljudima koji žive na Kosovu, i o Srbima i o Albancima, tragajući za rešenjem koje je održivo u dužem vremenskom intervalu koji sledi", rekao je Tadić i ocenio da se samo na takav način može dobiti prilika za rast životnog standarda građana i stabilnost regiona.

Tadić je naglasio da će Srbija nastaviti da insistira na postizanju kompromisnog rešenja za status Kosova i u slučaju da 10. decembra ne bude ostvaren nikakav napredak u pregovaračkom procesu.

Ako je pretpostavka za kompromisno rešenje nastavak pregovora, Srbija će to predložiti, rekao je Tadić i istakao da veruje da će, posle 10. decembra, uslediti miran period, u kojem će sve strane pokazati odgovornost i uzdržati se od unilateralnih akata. "Ukoliko se posegne za jednostranim potezima, onda će se Srbija ponašati kao svaka druga normalna država koja se našla u situaciji da joj se pokušava, na nepravan način, promeniti teritorijalni oblik. Mi ćemo iskoristiti sva pravna i politička sredstva da promenimo bilo kakvu unilateralnu odluku", poručio je Tadić.

On je najavio da su 18. i 19. decembar prvi datumi kada se može raspravljati u međunarodnim institucijama o izveštaju pregovaračke trojke i dodao da ne očekuje do marta sledeće godine bilo kakav značajniji međunarodni akt posle tog izveštaja.

"Ono što ne možemo da obećamo to je da su naše političke snage veće nego što su snage čitave međunarodne zajednice. Bilo koja druga zemlja koja učestvuje u pregovorima o statusu Kosova i Metohije prevashodno brani svoje vlastite interese. To važi za predstavnike EU, SAD i Rusiju i to je potpuno normalno. Mi ćemo morati u narednom periodu da u međunarodnim svetskim interesima pronađemo rešenje i za odbranu svojih interesa. To mogu da obećam", rekao je Tadić.