Proizvođači lojalnosti

Kada sam pre 20 godina, zajedno sa nekoliko „Donkihota” u Prosvetnom savetu, zagovarao uvođenje retorike u srednje škole bilo mi je jasno da je podučavanje besedništvu, još od Sterije i Nušića, zaludan posao u Srbiji, zemlji prejakih reči, političkih bajalica i opšte graje; u zemlji, prepunoj političkih narcisa i barbarogenija kojima Demosten, Ciceron, Džeferson i Danton nisu ni do kolena; u zemlji čiji vodeći političari i javni delatnici „kada uzmu reč ne znaju o čemu će da govore, kada govore, ne znaju o čemu govore, i kada završe, ne znaju šta su kazali” (Čerčil).

Uprkos tome,prihvatili smo se nezahvalnog posla da se borimo za uvođenje retorike u škole i na fakultete, da organizujemo kurseve i takmičenja u besedništvu. Odlučujuću podršku u tome imali smo u nastavnicima Pravno-birotehničke škole u Beogradu, beogradskog Pravnog fakulteta i entuzijastima u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Pirotu, Požarevcu, Kikindi. Oni su se izborili da se retorika uvede u nastavne programe, a prva takmičenja počela su 1993. Osnovna svrha ovih napora je da se mladi osposobe za govorničko umeće i intelektualni elitizam. Jer govornička moć je jedan od uslova za dosezanje visokog ugleda u društvu.

Tokom proteklih godina, na takmičenjima u besedništvu širom Srbije (preko 50 takmičenja sa više stotina učesnika), ponadali smo se da je prošlo vreme jednoumlja i zabrana. Poverovali smo da dolazi novo vreme u kojem je uslov dostojanstvenog života čoveka – sloboda mišljenja i govora. Međutim, 13. februara ove godine, na inicijativu direktora Pravno-poslovne škole u Beogradu Slobodna Pavlovića, Skupština Zajednice ekonomskih, pravno-birotehničkih i ugostiteljskih škola uvela je cenzuru na besede o aktuelnim društvenim i političkim temama. Direktor Pavlović je obrazložio da su mu besede njegovih učenika Jelene Reljin „Pahomije, Bog je ljut” i Ivana Ninića „Kofer” zasmetale, jer narušavaju ugled Crkve, pozivaju na netrpeljivost i mržnju.

Svojom besedom Jelena Reljin je jednoglasnom odlukom stručnog žirija (profesori M. Đorđević, M. R. Jovanović, V. Đurđić, mr S. Kovačević i D. A. Milić) osvojila prvo mesto na desetom republičkom takmičenju u besedništvu učenika srednjih škola u Nišu 13. maja. 2006. Ubrzo nakon toga, 2. juna 2006, na takmičenju u Sremskoj Mitrovici, drugi žiri diskvalifikovao je mladu besednicu i njenu besedu bez ikakvog zvaničnog obrazloženja. Godinu dana posle toga 12. maja 2007. na jedanaestom takmičenju u besedništvu u beogradskoj Pravno-poslovnoj školi jednoglasnom odlukom stručnog žirija (prof. dr Lj. Mrkić-Popović, prof. dr J. Trkulja, D. A. Milić, sveštenik V. Zamahajev i Lj. Jovanović) Ivan Ninić je osvojio prvu nagradu u disciplini improvizacije na temu „Kofer”.

Nažalost, bilo je još primera cenzurisanja mladih besednika. Ove zabrane u školama (i medijima) zastrašujući su znak povampirenog jednoumlja, ubedljiv dokaz da kod nas još preovlađuju monolozi moćnih zasnovani na uzurpaciji prava na jedini ispravan sud. Kome to danas u Srbiji nisu potrebni mladi ljudi koji misle svojom glavom? Kome su potrebni učenici i studenti koji naizust ponavljaju lekcije svojih učitelja, lakejska novinarska škrabala, direktori koji će zarad privilegija, ekspresne promocije, prihvatiti podanički odnos vazala? Da li je naš sadašnji režim školi i medijima ponovo namenio ulogu transmisije, pukog izvršioca a ne kreatora?

Ne zavaravajmo se: školski i medijski kredo u Srbiji bio je i ostao proizvodnja političke lojalnosti, kastrirajuće tutorstvo, manipulacija i industrijsko oblikovanje javnog mnjenja. Daljinski upravljači školskim i medijskim mrakom Srbije prelaze samo iz jedne u drugu ruku. Ako je tako, nove zabrane i cenzure nisu iznenađenje. One su posledica straha da slobodna kritička reč ne ugrozi autoritarni poredak.

Tom trendu pridružili su se, izgleda, Zajednica ekonomskih, pravno-birotehničkih, trgovinskih i ugostiteljskih škola i Ministarstvo prosvete koje neodgovara na prigovore struke i javnosti na član 10 stav 1 Pravilnika o Republičkom takmičenju u besedništvu. Direktor Pavlović i njegovi istomišljenici sada bi da kazne slobodoumlje svojih učenika. Time su se našli u bespuću (auto)cenzure.

profesor Pravnog fakulteta u Beogradu