Obama pod pritiskom i Jermena i Turaka

Specijalno za „Politiku”
Istanbul, 15. marta – Čim je obnarodovano da će početkom aprila posetiti Ankaru, predsednik Barak Obama se našao između čekića i nakovnja. Četvorica američkih kongresmena, pripadnici jermenskog lobija u SAD, uputili su pismo predsedniku u kome traže da održi predizbornu reč i osudi genocid koji je izvršen nad pripadnicima tog naroda u Turskoj. Oglasili su se i američki Turci koji su pozvali šefa Bele kuće da ne podlegne tom pritisku.

 „Mi ne minimiziramo pritiske Ankare ukoliko priznate genocid (nad Jermenima), ili ako Kongres formalno usvoji rezoluciju o tom zločinu, ali verujemo da je naše savezništvo sa Turskom dovoljno jako da može da istrpi tu istinu”, kažu u pismu četvorica američkih poslanika: demokrati Frank Palone (Nju Džersi) i Adam Šift (Kalifornija) i republikanci Džordž Radanovič (Kalifornija) i Mark Kirk (Ilinois).

 Čim je uticajni jermenski lobi u SAD, posle pobede Obame, počeo kampanju da Kongres usvoji rezoluciju o genocidu, glas su digli i mnogobrojni Turci, iseljenici u Americi.

 „To pitanje treba prepustiti istoričarima da o njemu, na osnovu arhiva i dokumenata, iznesu verodostojan i nepristrastan sud”, rečeno je u apelu više od 50 organizacija američkih Turaka. Oni, u stvari, podržavaju stav zvanične Ankare, koja smatra da to nije stvar političara nego istoričara, da oni treba da odvagaju šta se zaista desilo.

 U predizbornoj kampanji, boreći se za glasove jermenske dijaspore, Obama je obećao da će priznati genocid koji je, kako uporno ističu Jermeni, izvršen nad pripadnicima tog naroda u vreme raspada Otomanskog carstva dvadesetih godina 20. veka. Tada je, tvrde oni, likvidirano milion i po ljudi. Turci priznaju da je stradalo 300.000 Jermena, koji su tada, uz podršku Rusije, podigli ustanak da bi se izborili za nezavisnost u istočnoj Anadoliji.

 U Ankari s primetnom zabrinutošću prate sadašnju kampanju američkih kongresmena koja bi mogla da dovede do usvajanja rezolucije na Kapitol hilu. To bi, bez sumnje, poremetilo odnose između strateških saveznika i blokiralo bi normalizaciju odnosa Jerevana i Ankare, koji su najavili uspostavljanje diplomatskih odnosa.

Predsednik Obama se sada, sportskim rečnikom rečeno, našao u klinču. Priznanje genocida bi dovelo do problema u odnosima Vašingtona i Ankare i to u trenutku kada bi Turska mogla da odigra značajnu ulogu u regionu, kada SAD pokušavaju da s mrtve tačke pokrenu dijalog sa Iranom i Sirijom i o rešavanju krize u Avganistanu.

 I pored Obaminog predizbornog obećanja ništa još nije presečeno. „To pitanje se razmatra i konačna odluka tek treba da se donese. Ono je bilo na dnevnom redu i tokom nedavne posete državnog sekretara Hilari Klinton. Predsednik će tokom predstojeće posete saslušati stavove turskih zvaničnika”, izjavio je američki ambasador u Ankari Džems Džefri u intervjuu istanbulskom listu „Radikal”.

 Genocid nad Jermenima je i ranije opterećivao odnose dve zemlje. Ali, Obamini prethodnici – Bil Klinton i Džordž Buš – uspeli su da u poslednjem trenutku spreče da se to pitanje nađe na dnevnom redu Kongresa. U Ankari se nadaju da ni novi šef Bele kuće neće taj sporni zločin nazvati – genocidom.