Vlada:2009. – godina preživljavanja

BEOGRAD – Potpredsednici Vlade Srbije Mlađan Dinkić i Božidar Đelić danas su ocenili da u 2009. godini ekonomska kriza neće imati dramatične posledice za privredu i građane Srbije ali da će to biti godina stagnacije i preživljavanja.

„Očekujem da privredni rast u Srbiji ove godine bude između nule i jedan odsto', rekao je Dinkić na okruglom stolu „Srbija u 2009. - rast, stangancija ili recesija, koji je organizovala Srpska asocijacija menadžera.

On je naglasio da će industrijska proizvodnja biti u padu, ali će rast biti u poljoprivrednoj proizvodnji, transportu i sektoru finansijskog posredovanja.

Vlada Srbije, kako je istakao Dinkić, preduzima mere da bi se privredi olakšalo poslovanje, a najvažnije je, kako je dodao, obezbeđivanje likvidnosti.

„Jedna od mera za poboljšanje likvidnosti preduzeća je refinansiranje kredita”, rekao je on i ukazao da je privatni spoljni dug na kraju prošle godine iznosio 15,4 milijarde evra i dva i po puta je veći od državnog duga prema inostranstvu.

Privatni sektor ove godine, prema njegovim rečima treba da otplati inostranim kreditorima 5,5 milijardi evra, a samo u prvom kvartalu 1,7 milijardi.

„Za pokriće budžetskog deficita od tri odsto bruto društvenog proizvoda biće potrebno 1,5 milijardi evra”, rekao je Dinkić i dodao da će se za te namene država kod komercijalnih banaka zadužti za 500 miliona evra.

On je najavio da će uskoro početi da se prebijaju dugovi između preduzeća i države, a razmatra se i mogućnost multilateralne kompenzacije potraživanja u trouglu privatih i javnih preduzeća i države. Putarima će, kako je obećao, do kraja meseca biti isplaćeno potraživanje od države u vrednosti 20 milijardi dinara.

Đelić je rekao da su moguće uštede u izdacima za budžetske korisnike i da ima viška zaposlenih u javnim službama, ali da nije u planu nominalno smanjenje plata i penzija.

Ako bi se smanjile plate i penzije to bi, kako je upozorio, uticalo na smanjenje tražnje za domaćom robom, za kojom je već smanjena tražnja na inostranom tržištu, što bi dodatno negativno uticalo na proizvodnju i privredni rast.

Đelić je naglasio da očekuje solidarnost Evropske unije (EU) u ublažavanju posledica ekonomske krize u Srbiji i drugim zamljama Zapadnog Balkana.

Finsijska podrškka EU ne bi, kako je rekao, bila znak velikodušnosti već prepoznavanja zajedničkih interesa.

Govoreći o nastavku evropskih integracija Srbije, Đelić je rekao da ekonomska kriza ne bi smela da zaustavi promene u društvu i da očekuje da Srbija do kraja godine bude na „beloj Šengen listi”.

Profesor Ekonomskog fakluteta i član Ekonomskog saveta premijera Srbije Boško Živković je istakao da ekonomski pokazatelji u prvim mesecima ove godine ne daju razloge za optimističke procene privrednog rasta, ali da još nije kasno da se odgovarajućim merama spreči recesija.

Sada je, prema njegovim rečima, najvažnije obezbediti privredi kredite i ojačati devizne rezerve.

Privrednici su ukazali da će ekonomska kriza najviše pogoditi mala i srednja preduzeća, koja teže dolaze do bankarskih pozajmica. Oni su zatražili da država smanji svoje troškove i da „finansijskom diplomatoijom” izdejstvuje reprogram obaveza preduzeća prema inostranim kreditorima.