Neizvesnost drugog izbornog kruga

Skoplje – Do predsedničkih i lokalnih izbora u Makedoniji ostalo je još nekoliko dana pa kandidati i njihove baze ispaljuju ključne adute u pridobijanju glasača. Vladajući vmrovci su već održali miting u prestonici i ubeđeni su da im planove neće poremetiti završni miting opozicije, tim pre što im naruku idu sva ispitivanja javnog mnjenja, u kojima njihov kandidat ubedljivo vodi.

Ovde se niko posebno ne osvrće na procenu agencije „Rejting” da će izlaznost birača biti manja u odnosu na sva prethodna parlamentarna izjašnjavanja te da je neizvesno da li će se u drugom izbornom krugu, koji je već izvestan, odazvati 720.000 glasača neophodnih da se zadovolji cenzus koji iznosi 40 procenata od broja upisanih birača.

U televizijskim debatama, politički analitičari predviđaju da će rejting predsedničkih kandidata koji se domognu drugog kruga biti presudan za ispunjenje cenzusa. Nezavisni politički analitičar Sašo Ordanovski čak predviđa nove izbore ili varijantu vladajuće koalicije da predsednik bude izabran u parlamentu. Njegovo mišljenje dele univerzitetski profesor Mirjana Maleska i komunikolog Klime Babunski, ističući da takva varijanta odgovara aktuelnoj vlasti koja ima skupštinsku većinu pa dakle i mogućnost da izglasa promenu ustava kako bi realizovala staru ideju da se šef države bira u parlamentu.

Prema dosadašnjim prognozama do drugog kruga mogu stići kandidat vmrovaca Đorđe Ivanov, adut opozicije Ljubomir Frčkovski i eventualno „makedonski Obama”, Imer Selmani, kandidat albanske Nove demokratije. I bez obzira ko Ivanovu bude protiv kandidat, teško je da će se u drugom izbornom krugu odazvati polovina od 1. 792. 82 glasača, neophodnih za ispunjenje zakonskog cenzusa od 40 procenata.

Izvesno je da će u drugom izbornom krugu deo Albanaca, okupljenih oko Demokratske unije za integraciju Alija Ahmetija glasati za vmrovskog kandidata, naravno ako mu takmac tada ne bude Imer Selmani. Sigurno je, takođe, da kandidat opozicije Frčkovski ne može da računa na albanske glasove kojima se zamerio više puta a naročito kad je kao ministar policije pre desetak godina silom ugušio njihovu pobunu u Gostivaru.

Ponavljanje predsedničkih izbora nikako ne odgovara aktuelnoj vlasti jer bi, u slučaju da do toga dođe bili poremećeni proklamovani planovi o rešenju spora sa Grčkom oko imena, koji je uslov svih uslova za makedonske evroatlantske aspiracije.

Nije poželjna ni rezervna varijanta oko promene ustava i biranja predsednika u parlamentu, pre svega jer bi se ta procedura odužila u nedogled, tim pre što će opozicija takvu nameru vlasti osujetiti svim raspoloživim sredstvima.

A sve dileme biće poznate u ponoć 22. marta kada će biti saopšteni izborni rezultati i imena kandidata koji će izborno nadmetanje nastaviti u drugom izbornom krugu.