Iz obe ruke ministra Dinkića

Da li si čuo da će Dinkić da podeli hiljadu evra za besplatne akcije? Je li to tačno?
Ovakva i slična pitanja poslednjih dana u Srbiji se postavljaju umesto pozdrava i sasvim sigurno svedoče o intrigantnosti ideje da oko četiri miliona građana postanu bogatiji za taj iznos. Mala je to suma ukoliko se uporedi s iznosima koje su dobili neki drugi akcionari "Apatinske pivare", "Knjaza Miloša" ili vršačkog "Hemofarma", na primer, ali bolje išta nego ništa. Oni koji su iskoristili svoje pravo na besplatne akcije po važećim zakonima, ali koje praktično ne vrede i koje niko neće nisu, naravno, predmet ove "zavisti", a kamoli ispravljanja nepravdi.

Predlog o besplatnoj podeli akcija građanima koji do sada nisu ostvarili to svoje pravo ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića tek se "zavrteo" u javnosti i zato je još neizvesno šta će, na kraju, od njega ostati i kom će se rešenju raspodele besplatnih akcija i privatizacije javnih preduzeća, jer to ide u paketu, Vlada Srbije na kraju privoleti.

Bilo kako bilo tek Mlađan Dinkić je voljan da građanima Srbije deli iz obe ruke – iz jedne novac, a iz druge akcije. Prema njegovom predlogu akcije koje su već predviđene za besplatnu podelu od tenderskih prodaja cementara, pivara, fabrika duvana, banaka, i to 15 odsto vrednosti njihovog kapitala, a koje se već nalaze u Privatizacionom registru, trebalo bi da se prodaju. Tako dobijena sredstva podelila bi se građanima na ravne časti. Ovom podelom građani se baš ne bi ovajdili, jer računice pokazuju da te akcije u Privatizacionom registru vrede oko 220 miliona evra tako da bi četiri miliona građana posle podele mogli da inkasiraju najviše oko 60 evra.

Većim parama mogli bi da se nadaju samo ukoliko dobiju i besplatne akcije javnih preduzeća i zato Mlađan Dinkić najavljuje i njihovu podelu. Otuda i njegova izjava da će građani dobiti vrednost od oko hiljadu evra.

Dinkić je predložio da svih četiri miliona građana dobije 15 odsto besplatnih akcija u šest javnih preduzeća NIS-u, Telekomu, EPS-u, Galenici, Jatu i Aerodromu "Nikola Tesla", jer samo ova preduzeća namerava, za početak, da privatizuje. Nepoznanica je još uvek koliki broj akcija će građani dobiti, možda po jednu u svakom preduzeću, a možda i više.

Ovako stečenim akcijama javnih preduzeća građani, međutim, ne bi odmah mogli da trguju na berzi već će morati da sačekaju da se utvrdi njihova tržišna vrednost. A kako će se to utvrđivati zavisiće koji od modela privatizacije tih preduzeća će država prihvatiti.

Stav Ministarstva ekonomije je da bi NIS i Jat trebalo privatizovati na tenderu i to većinskom prodajom državnog kapitala što je izmena u odnosu na postojeću strategiju privatizacije NIS-a po kojoj je, za sada, dozvoljena samo prodaja manjinskog paketa. U slučaju ostala četiri preduzeća putem inicijalne javne ponude emitovalo bi se 15 odsto akcija koje bi mogli da kupe svi građani, ali uz ograničenje od pet hiljada evra po preduzeću.

Građani će akcije četiri javna preduzeća moći da prodaju tek kada se "zavrti" trgovanje akcijama emitovanim kroz inicijalnu javnu ponudu na berzi, odnosno kada se formira njihova tržišna vrednost. Taj rok bi mogao da bude najkasnije šest meseci od sprovođenja inicijalne javne ponude. U slučaju besplatnih akcija NIS-a i Jata građani bi njima mogli da trguju na berzi posle tenderske prodaje većinskog državnog kapitala čime će se, praktično, odrediti tržišna vrednost njihovih akcija.

Ministarstvo ekonomije predlaže da svi građani koji su postali punoletni zaključno sa 31. decembrom 2007. i oni koji su državljani Srbije zaključno sa 30. junom 2007. dobiju besplatne akcije. Broj godina radnog staža neće biti kriterijum za podelu akcija, što praktično znači da će svi dobiti isti broj akcija. Stav Ministarstva ekonomije jeste da svi oni koji su po prethodnim zakonima o privatizaciji samo delimično ostvarili ovo pravo, što znači da su upisali samo deo svog radnog staža, neće moći da dobiju nove besplatne akcije.