Slučaj Miroslava J.

Miroslav J. petnaest godina radi kao jedini vaspitač u vrtiću u Vilovu. Tačnije, radio je do pre neki dan, kada ga je policija iznenada i teatralno odvela u pritvor. Selom se proširio glas da je napastvovao decu, držao ih u krilu... i tako dalje, zna se već...

Vrtić ima devetnaestoro dece predškolskog uzrasta, a Vilovo, selo kraj Titela, prema poslednjem popisu, ima 1.103 stanovnika. Meštani poznaju jedni druge u dušu.

Miroslav J. (46) je razveden i otac dvoje odrasle dece. Nosi kosu uvezanu u konjski rep. Njegove komšije u Vilovu, a i svi meštani, sa nevericom komentarišu čitav slučaj.

Kada ga je policija odvela, došla je nova vaspitačica da preuzme rad u vrtiću.

Meštani nisu hteli da dovedu decu, tražeći da im vrate omiljenog Miroslava. Veruju i smatraju da nije kriv, orkestrirano su rekli i dokazali.

Nisu roditelji dece ti koji su optužili vaspitača. Saznalo se da je to uradila direktorka predškolske ustanove pod čijom je „kapom” istureni vrtić u Vilovu. U jednom privatnom razgovoru dobila je informaciju da deca u dotičnoj predškolskoj ustanovi u Vilovu često sede vaspitaču u krilu, tj. devojčice isključivo, i da ga ispod stola dve devojčice često diraju za genitalije, rekla je ona medijima.

Taj Titel i nije baš neki veliki grad, a ni Vilovo nije neko veliko selo u kojem bi se jedan takav pedofil tako lako usudio da zlostavlja decu. Može u takvim slučajevima puno toga da „smrdi”, pa se može uputiti primedba policiji što je tako brzopotezno i olako stavila ovog čoveka iza rešetaka. Ništa od poligrafa, od skrivenih kamera, operativnog rada, praćenja... Odmah i bez pardona je žigosan, pre kazne. A novinari, željni senzacija, navalili...

Ostaje u vazduhu, kao olovo, teško pitanje: da li je Miroslav J. to stvarno radio ili nije. Ako se dokaže da jeste, možda i može nekako da se opravda i razume lavina medijskog napada na njega, sve pod geslom „saseći društveno neprihvatljivo ponašanje u korenu”. Ali šta ako se ispostavi da je Miroslav J. žrtva nekih skrivenih obračuna ili nečijih interesa. Da, na primer, na njegovo mesto dođe novi vaspitač „preko veze”. To pričaju u selu.

Miroslav J. je već javno obeležen. To što mu je prezime skriveno inicijalom, ništa mu ne znači. Medijski i javni linč se već desio. Društvo bi nekako i progutalo činjenicu da je Miroslav J. jedini i usamljeni primer. Nažalost, svakodnevno prvo blatimo, a naknadno smišljamo kako da „ispeglamo slučaj”.

Zaboravlja se, ne samo u slučaju Miroslava J., pravilo da niko nije kriv dok se ne dokaže drugačije. Kome će i kako svi Miroslavi kojima se to izdešava, a ispostavi se na kraju da nisu krivi, da nadoknade prolazak kroz „toplog zeca”, ubijenu veru, muke i sumnjičave poglede koji „ubijaju“.