Probe pokazale da američki štit ne bi zaštitio Evropu

Prema izveštajima agencija
Vašington – Američki protivraketni štit u Evropi ne bi bio efikasan, pokazali su rezultati nekoliko ispitivanja, a prema testovima koje je obavio Pentagon – rakete, iste one koje bi bile postavljene u Poljskoj, nisu pogodile mete u pet od trinaest proba. Te rakete nisu uspele da razlikuju mamce od pravih raketa, saopštila je Kancelarija za odgovornost vlade, koja kontroliše rad državnih organa.

Protivraketni sistem koji je administracija Džordža Buša planirala da postavi u Češkoj (radar) i Poljskoj (rakete) koštao bi između devet i trinaest milijardi dolara, a ipak bi delovi Evrope ostali nezaštićeni od napada iz Irana. Podsetimo, mogući raketni napadi iz Severne Koreje i Irana bili su zvanični razlog za ideju o štitu u Evropi kojoj se Rusija od početka protivi.

Američki predsednik Barak Obama najavio je da bi mogao da odustane od štita ako se pokaže da on nije efikasan, a poslednja ispitivanja idu u prilog takvoj tezi. Uz to, jedna nezavisna tehnička analiza pokazala je da bi Teheran i Pjongjang mogli da zavaraju štit, koji bi bio deo američkog sistema odbrane, korišćenjem nekih jednostavnih protivmera kao što su na primer baloni.

Ipak, portparol Agencije za raketnu odbranu SAD saopštio je da to nije tačno i da su testovi koji je obavio Pentagon „operativno najrealniji”.

Na drugoj strani, fizičar Ričard Garvin, koji je učestvovao u stvaranju hidrogenske bombe i nedavno bio u komisiji za procenu pretnje od balističkih projektila, kaže da protivraketni štit „ne vredi postavljati, jer će biti beskoristan”.

Ako prava meta ovog sistema nije Rusija, kao što Moskva sumnja, uskoro bi moglo da dođe do pravog otopljenja između dve sile. U ponedeljak je jedna komisija Kongresa, u kojoj su bili predstavnici obe američke stranke, objavila izveštaj u kojem je predsednika Obamu pozvala da odustane od podrške ulasku Gruzije i Ukrajine u NATO i da njihovo članstvo zameni „specijalnim odnosom” sa Severnoatlantskim paktom. Iako smatraju da se Rusiji ne sme dozvoliti da učvrsti svoju sferu uticaja na postsovjetskom prostoru, kongresmeni navode da treba ponovo sagledati razmeštanje protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj i da sa Moskvom treba zajedno raditi na otklanjanju pretnje od iranskih ili drugih projektila.

U međuvremenu, vlade Češke Republike privremeno je iz procesa ratifikacije povukla sporazume o instaliranju američkog radara, plašeći se da neće imati većinu u donjem domu parlamenta.

„Ovo ne znači da odustajemo od ratifikacije, a predlog sporazuma možemo ponovo uputiti na glasanje bilo kada”, izjavio je premijer Mirek Topolanek, objasnivši da bi parlament mogao da se izjasni posle samita NATO-a koji će proteći u znaku obeležavanja 60. godišnjice ovog vojnog saveza. Samit se održava 3. i 4. aprila u Strazburu i Kelu, gradovima koje deli Rajna i francusko-nemačka granica, a nakon toga Barak Obama dolazi u Prag na sastanak sa čelnicima EU.

V. R.