Uskrs na poštanskim markama

Povodom najvećeg hrišćanskog praznika – Uskrsa, Pošta Srbije je i ove godine emitovala dve prigodne marke. Nominale maraka su 22 i 46 dinara i odgovaraju tarifama za pisma i čestitke u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom saobraćaju. Marke su štampane u većem tiražu nego većina ostalih prigodnih izdanja i na poštama širom Srbije mogu se naći od 9. marta, kada su zvanično puštene u opticaj.

Vaskrs je glavni hrišćanski praznik kojim se slavi Hristovo vaskrsenje ustanovljeno od apostola. To je dan večne radosti jer je tog dana, prema hrišćanskom učenju, Hristos, Sin božji, pobedio smrt. Činom vaskrsenja Hristos je dokazao svoje božanske moći i otvorio vrata večnog života, radosti i sreće koje se mogu naći u hrišćanskoj veri.

Biblija nas uči da je svet stvoren od Boga. Zbog toga ni čovek, iako od Boga stvoren po liku božjem, kao kruna i ukras celokupne tvorevine, nema u sebi samom ništa što bi ga držalo u životu bez Boga. Međutim, zbog Adamovog greha čovek je postao smrtan. Adamovo pokajanje, kao ni pokajanje starozavetnih pravednika, nije bilo dovoljno, jer pokajanje prekida život u grehu, ali ne izbavljuje iz propadanja i smrtnosti.

U Novom zavetu vaskrsenje Hristovo se dešava jer je Hristos bogočovek u kojem su sjedinjene dve prirode: božanska i ljudska. Veličina Hristove žrtve i pojava njegove ljubavi, kako propoveda hrišćanstvo, ogledaju se upravo u tome što Hristova ljudska priroda nije imala greha, te Hristos, budući bez greha, strada i umire na krstu dobrovoljno, slobodno, iz ljubavi prema ljudskom rodu. Tako je Hristos poništio smrt i vaskrsenjem ukinuo moć smrti. Stoga u crkvenim knjigama je zapisano: „Da nema vaskrsenja, uzalud bi bila vera vaša, uzalud bi bila propoved naša”.

Nakon vaskršnje liturgije narod se pozdravlja rečima: „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse”. Prilikom vaskršnjeg celivanja i pozdrava vernici daruju jedni drugima crvena jaja. Taj običaj potiče od svete Marije Magdalene, koja je došla u Rim radi propovedanja Jevanđelja. Posle Hristovog vaskrsenja donela je caru Tiberiju na dar crveno jaje sa pozdravom „Hristos vaskrse” i tim rečima je počela svoju propoved.

Motivi na markama su detalji sa duboreznog ikonostasa u hramu posvećenom rođenju presvete Bogorodice u Topoli. Crkva je zadužbina Karađorđa Petrovića podignuta 1811. godine, a ikonostas je rad debarskih majstora sa početka prošlog veka. Mnogi ikonostasi, koje su seljaci iz okoline Debra izrezbarili tokom 19. veka, predstavljaju prama remek-dela.

Na marki nominale 22 dinara prikazana je Tajna večera. Tajnom večerom počinju završna Hristova stradanja na zemlji, najavljena od starozavetnih proroka i od samog spasitelja. Večera gospodnja ili Tajna večera jeste poslednji obed Hristov sa njegovim učenicima. Za vreme tog obeda Hristos je blagoslovio prvo hleb: „Ovo je tijelo moje koje se daje za vas, ovo činite za moj spomen”, a onda i vino: „Ovo je Novi zavjet u krvi mojoj, koja se za vas prolijeva” (Jevanđelje po Luki 22, 19–20).

Na marki nominale 46 dinara prikazano je polaganje Hristovo u grob.

Umetničku obradu maraka uradila je Nadežda Skočajić, diplomirani grafičar iz Beograda. Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u Zavodu za izradu novčanica u Beogradu u šalterskim tabacima od po 25 komada maraka. Tiraž marke od 22 dinara je 528.000 komada, a od 46 dinara je 128.000 komada. Na dan emitovanja maraka u opticaj je pušten i koverat prvog dana sa žigom pošte 11101 Beograd 1.