SVE TAJNE VEČERE

Ono romantično, prevratničko obećanje iz oktobra 2000. godine, da će Srbi živeti u dosadnoj zemlji, sasvim je propalo. Ovde su čuda svakodnevna, u razbijanju straha od dosade Srbi ne znaju da li im je do plača ili do smeha, jer je opasna zabava postala beskrajna. Besprizorna javna polemika potpuno je obuzela visoko društvo. Kad počne tuča, svako udara čime stigne, pa smo tako začuđeni svedoci retorike koje bi se postideli i trudbenici na kvantaškim pijacama. Razbojnici, lopovi i ubice, zaverenici, bolesnici i ovisnici – sve su to darovi kojima jedni druge časte viđeniji ljudi, da ne kažemo najviđeniji.

 Vlasnik "Delte" dugo je bio nedodirljiv. Oko njega je izgrađena svečarska atmosfera kulta, umivena realsocijalistička, a zatim tranziciona biografija privrednog genija. Kako je stekao sve te silne milijarde – niko više nije pitao. Takav se upit već smatrao nepristojnim, ako je već ogromna finansijska moć bila izvor realnog političkog uticaja. Na samom vrhuncu svog neobjašnjivog uspona, Mišković možda nije želeo vlast, već nešto mnogo više od toga: da je kontroliše!

Može biti da je takvo nastojanje postalo suviše napadno, možda je "Delta" želela da pod svojim blagotvornim uticajem ima što više važnih i kontrolisanih ljudi. Sve je bilo izglancano i umiveno do pre nekoliko meseci. A onda su "Deltine" ikone pokazale prve znake nervoze.

Na drugoj strani začetka ove urnebesne priče nalazi se Čedomir Jovanović. Čovek koji je vrlo brzo, putevima koje tek valja istraživati, napravio čudesnu političku karijeru. Čedi se ne može osporiti velika energija i politički refleks, pa i fenomen poznat kao "prerano političko zrenje". Ali je njegova biografija, sa svim svojim stereotipima (opijati, na primer), overena u tajanstvenom spletu političkih i avanturističkih okolnosti.

Je li Čeda zaista bio "mali od kužine" kod "zemunaca", da li je tačno da su ga oni, kako se da videti iz jednog transkripta, zvali "ljubavi", i da im je, kad se domogao položaja, pomagao uvek kad bi "pali" u zatvor? Ako jeste, ko je onakvog Jovanovića, kao političkog pripravnika delegirao u taj zmijarnik, i kako se on odatle izvukao?

Za svoje godine, Jovanović je sebi uredio valjan život. Ima para, dobra vozila i telohranitelje. Za isto vreme, stekao je mnogo opasnih neprijatelja, a, kako se vidi, revnosno ih proizvodi i dalje.

Vlasnik "Delte" je javno optužio Čedomira Jovanovića da je učestvovao u njegovoj otmici. Bilo je u tom pismu naknadnih mučeničkih jadikovki i patetičnih parabola, podsećanja na čistu savest i prljave ruke, pa i tvrdnje da je Čeda uzeo mnogo para od isplaćene ucene.

Na tom nivou sukob počinje da se razvija bez uočljive misaone kontrole. Svako govori šta mu padne na pamet, troši one reči za koje se ocenjuje da su ubitačne. To bi moglo da znači da su i Miškovićevi i Čedini pisci saopštenja grdno omanuli, i da nisu uspeli da kontrolišu nemerenu ljutnju svojih gospodara.

Optužbe su udarale poput močuga u čobanskim tučama, ali vajde nije bilo: niko da posustane. Mediji imaju savršenu priliku da na ruralnim nacionalnim obračunima usred metropole podignu svoje tiraže. Ne štede Miškovića, ali Čeda je omiljeni, proskribovani negativac. Sve što se moglo zamisliti – pripisano mu je: svi poroci, sve izdaje, svi najveći mafijaški poduhvati, pa čak i zavera protiv Đinđića.

Sve velike srpske polemike uglavnom su se odvijale u literaturi. Politika je za to vreme sa apetitom jela svoju decu. Ali, vremena se menjaju na štetu kulturnih rasprava. Posle najtežih javnih optužbi na njegov račun koje se uopšte mogu zamisliti, Jovanović je presavio papir i zajedno sa svojom političkom partijom napisao krivičnu prijavu za "zločinačko udruživanje" protiv Miškovića i mnogih članova vlade, sa premijerom na čelu.

Na taj "utuk" ima mnogo pojedinačnih utuka. Skoro svi koji su na Čedinom spisku prete protivtužbama, kako bi u Palati pravde branili svoju čast, nevinost i nepotkupljivost. Javni odgovori nekih ljudi sa Čedinog spiska puni su neodmerenih "mornarskih kvalifikacija". A to je samo njihov kolega iz elitne politike, čovek sa kojim su zajedno gradili "sve ovo".

Sve ovo bi moglo da bude loše predskazanje, atmosfera iz koje skoro neizbežno dolazi dramatičan rasplet. Ne verujemo da će masovna suđenja među srpskim političkim i privrednim kremom dovesti do legitimne katarze. Male su nade da možemo saznati ko je i kada bio na mafijaškim i tajkunskim tajnim večerama, i koliko su čvrste veze političkog i realnog podzemlja.

Ali, svi ovi razdragani i ljutiti ljudi, koji tako žustro brane svoju ugodnu poziciju i pokazuju arogantnu nemoć, naši su aduti u čuvanju Srbije. Pa vi popišite sve svoje razloge za spokoj i strepnju.