Kajakašima i Miloradu Čaviću 916.875 evra

Od donošenja Uredbe o nacionalnim sportskim priznanjima i nagradama, u junu 2006, država je samo za nagrade izdvojila 3.288.625 evra, od čega je gotovo polovina otišla na neolimpijske discipline. Tu se možda i najbolje videlo koliko je ovaj akt nesavršen, jer prvobitna ideja je bila da se njime sportisti usmere ka postizanju vrhunskih rezultata na najvećem sportskom događaju – Olimpijskim igrama. Promena Uredbe, kao plod jednogodišnjeg rada Komisije za njenu izmenu, najavljena za početak proleća, sprečiće dalje rasipanje novca na discipline koje nisu na programu najveće svetske smotre sporta.

Nedavno su objavljene nagrade za prošlu godinu, među kojima su i tri najsvetlije, zaslužene na Olimpijskim igrama u Pekingu – srebro Milorada Čavića (52.500 evra) i bronze Novaka Đokovića (45.000) i vaterpolista (300.000). Od pomenutih 3.288.625 evra, do sada je isplaćeno 2.493.625. Kako kažu iz Ministarstva omladine i sporta, preostalih 795.000 evra biće prebačeno na račune sportista do kraja ove godine, u skladu s odgovarajućim procedurama. To se odnosi na prošlogodišnje uspehe, pa će tako, pored ostalih, i naš najbolji plivač Čavić još malo morati da sačeka na novac za medalju iz Pekinga (avgust 2008) i dve s Evropskog prvenstva u Rijeci (decembar 2008), što ukupno za tri odličja iznosi 105.000 evra.

Kada se zaključno s prošlom godinom podvuče crta, Čavić je najuspešniji pojedinac, s pet zlatnih medalja i tri srebrne, pa je zato i rekorder u zbiru novčanih nagrada. Za dve godine, od decembra 2006. do decembra 2008, na osnovu Uredbe pripada mu 247.500 evra. Izuzev olimpijskog srebra (52.500 evra), ostala odličja je osvojio u malim bazenima (195.000 evra), odnosno u – neolimpijskim disciplinama.

(/slika2)Što se tiče sportova, senzacionalni rekorder je kajak kome od premija sleduje 669.375 evra, a sve uspehe njegovi takmičari su ostvarili u neolimpijskim disciplinama, u kojima je konkurencija po pravilu slabija. Od 10 medalja, čak devet je osvojeno u sprintu (samo Antonija Nađ u trci na 1.000 m), a sedam puta su na postolju bili Ognjen Filipović i Dragan Zorić. Ne zna se precizno koliko je njima tačno pripalo, pošto su neke nagrade delili s trenerom i ostatkom posade četverca, ali nema sumnje da su njih dvojica najviše profitirali od Uredbe. Primera radi, samo za zlato na Svetskom prvenstvu u Segedinu 2006. četverac Filipović, Zorić, Đenadić i Sibinkić nagrađen je sa 112.500 evra. Kajakaši su pokupili „kajmak”, ali nijedan od njih se nije plasirao na Olimpijske igre u Pekingu…

Prema Uredbi, najviše se vrednuju olimpijske medalje (za ekipe – 400.000 evra za zlato, 350.000 za srebro, 300.000 za bronzu; za takmičare u individualnim sportovima – 15 % od ovih iznosa), zatim svetska odličja (250.000 evra, 200.000 i 150.000) i na kraju evropska (200.000, 150.000 i 100.000). Kada su u pitanju ekipe do pet članova (kajak i veslanje), u Uredbi piše da se „njima (sportistima i treneru) dodeljuje novčana nagrada u visini koja se dobija množenjem broja članova ekipe sa 75 % od iznosa iz stava dva ovog člana” (odnosi se na gore pomenute iznose, pa, recimo, formula za zlato na SP kajakaškog četverca izgleda ovako: 200.000 h 0,75 h 0,15 h 4).

Bode oči to što su, u priloženoj dokumentaciji za nagrade, neki takmičari prijavili imena svojih trenera (što znači da i oni dobijaju deo nagrade) a da neki to nisu učinili. Međutim, ima slučajeva da se neki treneri pojavljuju kao kandidati za nacionalna sportska priznanja (doživotna mesečna primanja, u iznosu od 38.000 do 115.000 dinara, u zavisnosti od medalje) a da nisu prijavljeni za nagrade za uspeh na osnovu koga konkurišu za „penziju”… Ali, to već ima na umu Komisija koja se bori protiv zloupotreba Uredbe.

Ovog proleća Uredba će doživeti neke krupne promene, a jedna od njih se tiče i neolimpijskih disciplina, koje se više neće vrednovati. To će doneti velike uštede, jer za protekle dve godine čak 1.329.250 evra otpalo je na discipline koje nisu na programu Igara. Ako se ima u vidu da su neki sportovi sami po sebi olimpijski, kao vaterpolo (650.000 evra za nagrade), odbojka (400.000), rvanje (52.500), tenis (45.000) i da su sportisti s invaliditetom (382.500) učestvovali samo u olimpijskim disciplinama, onda je olimpijsko-neolimpijski jaz u Uredbi još veći.