Oštar sprint pre „Sočija 2014."

Jedan mladi političar iz vremena Jeljcina, jedan milijarder –prijatelj ostarelog Gorbačova, jedan bivši agent kojeg u Britaniji i danas traže povodom ubistva, zatim neimenovana primabalerina, ali i jedan virtuoz na klizaljkama, prijavili su se ili izrazili interesovanje da kroče u politički ring u kojem će se 26. aprila odlučiti o novom gradonačelniku primorskog grada Sočija. I to ne samo boreći se jedan protiv drugog, nego i s bar nekoliko lokalnih asova, među kojima za glavu štrče kandidat „partije vlasti” i vodeći partijac njene komunističke opozicije. Dakle, čemu tolika gužva u nevreme, ako premac ruskog turizma pamti najezde došljaka, ali nikada van sezone?

Zbog zimske olimpijade 2014!, glasio bi prvi, svakako lakonski odgovor. Uz domaćinstvo svetskom sportskom događaju (za koje se, putujući tim povodom čak u Latinsku Ameriku, svojevremeno mnogo založio današnji predsednik vlade Putin) – zimi zamrli Soči ulučio bi priliku da izraste u ruski „treći grad”, stajući uz Moskvu i Sankt Peterburg. Veliko letovalište spaslo bi se time letargije bitisanja „van sezone”. Računa se,Sočibi čak bio rame uz rame s onim mondenskim mestima u kojima „show” traje i stalno je na „on”.

Crno more nije Mediteran, grad nije Nica, ali bogati Rusi koji su se nakupovali i u Nici i na svim obalama Mediterana uložili bi možda i u Soči. Zar Evropljanima, takođe, ne bi bilo zanimljivo da zađu u divljačni i zato privlačan planinski pejzaž Kavkaza?

Putinova zanetost lepotama Sočija i planinskog zaleđa (gde je, boraveći u primorskoj rezidenciji šefa države, voleo da pođe i na skijanje) nije promakla ruskim bogatašima, koji su i pre vesti o olimpijadi pokrenuli lavinu interesovanja za otkup lokacija. „Slutili su” da tu mora „nešto” biti. Elem, odluka o dodeli domaćinstva svetskim zimskim igrama samo je pridodala onome što je već bilo počelo. Vrhunac je „biznis pot Soči” (pozajmićemo za ovu priliku taj kockarski izraz!), u koji će se tokom vremena ubaciti dvanaest milijardi dolara investicija.

Jedan sasvim neuspešan matematičar pokušao bi da stvar čak izrazi „problemski”: Soči 2014 = 12 USA $ mlrd. = ? Taj upitnik na kraju ticao bi se moći onih čije će ruke poklopiti „biznis pot Sočija” (sedam milijardi dolara iz budžeta RF i pet milijardi privatnih investicija), uz ono poznato, ne uvek glasno: „To je moje!”

„Žiri”, koji će, što aktom a što mimikom, ukazivati „šta je čije”, nezamisliv je razumljivo bez gradonačelnika Sočija. Eto(mogućno je) zbog čega su pomenuta uvažena gospoda – Boris Nemcov, Aleksandar Lebedev, Andrej Lugovoj, „primabalerina”, „virtuoz na klizaljkama”, Anatolij Pahmonov (Ujedinjena Rusija ) i Jurij Dzaganja (KP RF) na startu svog „Soči-predolimpijskog sprinta”.

Razume se da je ova sumnja zlurada i da treba slušati kada oni sami ukazuju na sasvim drugačije, uglavnom nobl-ciljeve i motive. Nemcovu je,na primer, glavno to što bi u slučaju da pobedi bio „crna ovca (u kremaljskoj) vertikali vlasti”. Lebedev pak kaže – važno mu je da dokaže da je „Putinova olimpijada” način da se „idiotski” potroše državne pare. Lugovoj navodi da jedino on može „spremiti Soči kako treba”. „Primabalerina” i „virtuoz na klizaljkama” još premišljaju. Pahomov i Dzaganja šire ruke i pitaju se šta uopšte na izborima u Sočiju traže tamo ti, sa strane.

U međuvremenu, ekonomski agregat „Soči 2014.” već je u pogonu. Luka Sočija, a i susedna u Novorosijsku, dogradiće se da bi se osposobile za prijem većeg broja jahti i putničkih brodova. Pominjane su čak pogodnosti za prihvat plovećih hotela krstarica. Po planu, luka će se prikopčati uz infrastrukturu nacionalne železnice „gancnovom” prugom (dve i po milijarde dolara). Saobraćaj bi trebalo da dobije sto kilometara najmodernijeg novog autoputa samo „u lokalu”, ne računajući 1027 kilometara puta Družba–Soči već u izgradnji. Pominju se novi mostovi i tuneli, 1250 novih autobusa,pa čak i izgradnja jedne elektrane. Trebaće još elektrike.

Predsednik vlade Putin, kao da nešto zna, već u početku je pozvao nadležne da pokažu visok smisao za „racionalnost u utrošku” državnih para. Još onda je naredio da se oformi grupa, sa zadatkom da na oku ima korumpirane činovnike, da ovi slučajno ne namiguju pri izboru izvođača svih tih radova. Ako bi bilo po Georgiju Satarovu, ruskom ekonomisti i politologu iz INDEM-a (savetodavnog tela za borbu protiv korupcije), Putinova opreznost je više nego u redu. Jedanput, u moskovskim „Vedomostima”, Satarov je naveo da pri svakom državnom finansiranju svaka druga uložena rublja obično nekud ode.Nestane. Nema je. Ni u proizvodu ni u knjigama.