Sve prazniji bosanski lonac

– Ne dozvolite da Bosna i Hercegovina postane crna rupa regiona. Nama je potrebna pomoć – gotovo je zavapio Beris Belkić, predsedavajući Predstavničkog doma Skupštine BiH na nedavnom skupu parlamentaraca zemalja zapadnog Balkana početkom marta održanog u Beogradu.
Da je nevolja velika, više od svake statistike, govori činjenica da su, uprkos svim unutrašnjim razmiricama u istoj skupštinskoj klupi, sa Belkićem, u Beogradu sedeli i Safet Softić, predsednik Zastupničkog doma Parlamenta Federacije BiH, i Igor Radojičić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, i da su se trojica predsednika samo dva-tri dana ranije sastali ne bi li animirali svoje vlade da koordinirano nađu odgovor na krizu koja je ovu zemlju zatekla u mnogo lošijoj i političkoj i ekonomskoj i socijalnoj poziciji od one u kojoj se nalaze njeni susedi.

Ekonomske nevolje, koje manje ili više muče ceo region, u zemlji od 4,5 miliona stanovnika podeljenoj na dva segmenta, složene i razuđene i skupe političke i ekonomke strukture, u kojoj nema ili se uz velike muke postiže konsenzus, u kojoj se sporo i komplikovano usaglašava sve od zakona do korišćenja međunarodne pomoći, utoliko su izraženije. Posledica je najmanji priliv stranih investicija, spoljnotrgovinski deficit sa svim zemljama u regionu, najviša nezaposlenost koja preti da pređe 35 odsto – siromaštvo. Kriza je dodatno uzdrmala i državne i kućne budžete, a sem sprovedenih parcijalnih mera kojima su gašeni požari, neizvesno je kada će početi da se emituju one iz najavljenih paketa.

Prema poslednjim informacijama iz Banjaluke i Sarajeva, predstavnici ekonomskih vlasti Republike Srpske i Federacije BiH, zbog drastično smanjenih prihoda najavljuju rebalanse budžeta. Prihod Federacije BiH smanjio se za 25 miliona konvertibilnih maraka (13 miliona evra), a Republike Srpske za 11 miliona (5,7 miliona evra) u odnosu na prošlu godinu. Savet ministara BiH usvojio je 16 mera za suzbijanje negativnih efekata svetske finansijske krize koje je podržao i Fiskalni savet BiH. Predstavnici Fiskalnog saveta očekuju da će novi zakon o akcizama koji je u proceduri, a koji takođe predstavlja jednu od mera za suzbijanje efekata krize, u dobroj meri kompenzovati smanjenje prihoda, uz odluku o privremenoj raspodeli sredstava dobijenih po osnovu sukcesije.

Po tom osnovu očekuje oko 180 miliona konvertibilnih maraka (oko 95 miliona evra) u gotovom novcu i monetizovanom zlatu, koji će biti usmeren za popunjavanje entitetskih budžeta da bi se očuvala stopa privrednog rasta i zaposlenost.
Dok Republika Srpska, svesna da je prvobitna projekcija petoprocentnog privrednog rasta sada preoptimistična, i dalje računa na blagi rast, u Federaciji su mnogo veći pesimisti i sigurni su da nulu ne mogu preći.
– Usvojili smo jedan paket mera kakve manje.više preduzimaju sve zemlje i koji se oslanja na zamrzavanje javne potrošnje na ispod 40 odsto BDP-a, zamrzavanje plata u javnom sektoru, smanjenje najvećih primanja, ali istovremeno namera je da povećanjem investicija u putnu infrastrukturu i energetiku koliko je moguće podignemo ekonomiju – kaže Igor Radojičić, predsednik parlamenta Republike Srpske, podsećajući da za tako malu ekonomiju nekoliko velikih investicija mnogo znači, kao što se kad stane neki od nekoliko većih sistema oseti dramatičan pad.

U svakom slučaju, odgovor na krizu je u kombinaciji smanjenja javne potrošnje, kroz izvestan rebalans i realizaciju planiranih i ugovorenih investicionih projekata za koje je, u privatno-javnom partnerstvu, već obezbeđen novac.
Da je ocena Safeta Softića o prilično depresivnoj slici u ekonomiji Federacije, od budžetskih problema (koje dodatno komplikuju velika izdvajanja za boračko-invalidsku zaštitu, nerealno postavljenih samim zakonom) do stanja u privredi, zapravo realna potvrđuju i brojke koje stižu iz Sarajeva.

Dok su građani u strahu od daljeg smanjenja ionako male kupovne moći i otkaza, da BiH duboko gazi u recesiju svedoči i podatak Kreditnog biroa LRC, prema kojem su računi više od 36.000 preduzeća potpuno ili delimično blokirani, zbog nemogućnosti da izmire obaveze prema bankama. I banke u BiH su smanjile plasman kredita, zbog čega firme, koje su bile redovne platiše, sada ne mogu da obezbede sredstva za izmirenje svih obaveza. Paket od 16 mera usmeren je na očuvanje stabilnosti bankarskog sektora i privrede kroz povećanje visine osiguranih depozita na 50.000 maraka i jačanja likvidnosti banaka angažovanjem dodatnih slobodnih budžetskih sredstava. Predloženo je usvajanje zakona o akcizama, čijom bi se primenom osigurala dodatna sredstva za budžete entiteta.

Predviđa se uvođenje posebne cestarine u iznosu od 0,1 marke po litru derivata nafte kroz Zakon o akcizama, da bi javna preduzeća za puteve ispunila kreditne obaveze. Iz sindikata procenjuju da bi „spasonosni paket za BiH trebalo da iznosi oko milijardu i po maraka” da bi se ublažile posledice ekonomske krize.
Ako se u naredna dva do tri meseca ne pomogne privredi da prevaziđe krizu, izvoznici i metalski sektor doživeće potpuni kolaps.

Sindikat je uputio vlastima predlog mera štednje, među kojima za smanjenje davanja zvaničnicima na svim nivoima vlasti, čime bi se uštedelo, izračunali su, 200 miliona maraka i taj novac mogao bi biti dat u fond za stimulisanje ekonomije i borbu protiv recesije.
Samo da se vlade i u vladama dogovore.