Prvo planovi pa pare

Najuspešnije zemlje planiraju kulturni razvoj na svim nivoima, počev od umetnika, preko civilnog do javnog sektora, a ključan razlog dosadašnjih, često katastrofalnih rezultata u kulturnoj politici je problem nedostatka vrednosnog sistema. Ovo su samo neki od zaključaka jučerašnje, veoma posećene, tribine na temu „Planiranje kulturnog razvoja – ko su akteri, koji su nivoi, ko se pita”, koja je održana u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Ulici Rige od Fere 4 u Beogradu.

Posle uvodne reči moderatora debate, Milene Dragićević-Šešić, koja je napomenula da bi formiranje Saveta za kulturu, posle usvajanja Zakona o kulturi, bio jedan od prvih koraka ka uspešnijem kulturnom razvitku, Ana Vujanović, teatrolog, ispred umetničke grupe „Teorija koja hoda” istakla je da bi Ministarstvo kulture trebalo da dobije radnu grupu koja će savetovati šta je potrebno nezavisnoj umetničkoj sceni.

Kultura za decu i mlade navedena je kao jedan od zapuštenijih problema na kome treba više raditi. Ljubica Beljanović-Ristić, v. d. direktora Centra za kulturu „Stari grad” rekla je da je poslednje istraživanje o kulturi za decu obavljeno davne 1983. godine. „Pre dve godine osnovana je grupa za strategiju kulture za decu, ali se ona trenutno ne sastaje”, navela je Ristićeva.

Nebojša Bradić, ministar kulture, rekao je da u vremenu ekonomske krize sam odgovor na temu debate daju umetnici, jer je kriza šansa koliko i opasnost. Bradić je naglasio da problemi postoje u institucijama na celoj teritoriji Srbije, koje su često pasivne, uspavane i nepostojeće.

– Potrebno je promeniti način finansiranja, i praksu da novac ode u institucije bez prethodnog plana. Zato će budući direktor Narodnog pozorišta morati da potpiše ugovor sa Ministarstvom kulture i da napravi petogodišnji plan – osvrnuo se Bradić na i dalje aktuelnu situaciju u Narodnom pozorištu.

Sreten Ugričić, direktor Narodne biblioteke u Beogradu, opovrgao je tezu da u Srbiji nema kulturne politike. Ona se, prema njegovom mišljenju, sprovodi ali daje loše rezultate, te je kontinuitet takve loše politike, prema njegovom mišljenju, opstao od doba vladavine Slobodana Miloševića do današnjih dana i zato nam je, kako je rekao, potreban korenit vrednosni preokret.

Na tribini je primećeno i da u našoj sredini ne postoji metod evaluacije onoga što je urađeno, i na osnovu toga ponovno vrednovanje ko zaslužuje da dobije finansijsku podršku. Planira se sezonski, i svaki plan opstaje do dolaska nove vladajuće strukture. Prema nekim mišljenjima, najvažniji akter koji utiče na planiranje kulturne politike jeste Ministarstvo finansija, dok drugi smatraju da ministarstva ne smeju biti jedine adrese koje daju podršku već se budžet za projekte mora mozaički graditi.

M. Sretenović - S. Stamenković

--------------------------------------------------------

Propast bioskopa

Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, rekao je da je Kinoteka, u okviru projekta „Srbija u Srbiji”, obišla 17 gradova prikazujući filmove i da gotovo nijedan grad u zemlji nema odgovarajuće bioskopske uslove.

– Odavno sam predlagao da svaki grad u Srbiji kupi bioskop, da se napravi lokalna mreža, ali niko nije slušao. U Beogradu je jedan čovek kupio 14 bioskopa za male pare i ne zna se šta će biti sa njima. Dosta je bilo da se proda jedan. Zaklali smo vola za kilogram mesa – rekao je Zelenović.