Srbija neće zaboraviti
Чланови породица настрадалих у злочиначком бомбардовање зграде РТС-а
Većina medija u svetu, povodom 10. godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju, ocenjuje da oko tog napada na jednu suverenu zemlju, izvedenog bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, i dalje ima mnogo spornih i nerazjašnjenih pitanja i podseća da je srpska infrastruktura tokom 78-dnevnog bombardovanja sistematski razarana, a brojne civilne žrtve proglašavane ''kolateralnom štetom''.
Komanda NATO-a je „kolateralnom štetom” nazvala uništavanje jednog civilnog autobusa i voza, razaranje neurološke klinike i kineske ambasade u Beogradu, smrt 162 ljudi kada su greškom bombardovane dve kolone albanskih izbeglica na Kosovu...podseća bečki ''Standard''.
I 20 ljudi, žrtava kasetnih bombi na pijaci u Nišu, takođe je proglašeno ''kolateralnom štetom'', navodi bečki dnevnik dodajući da je ''napad na srpsku državnu televiziju, ipak bio planiran i da je komanda NATO-a bila obaveštena da se tamo nalaze novinari i tehničari”.
Bečki dnevnik u kratkoj analizi početka sukoba na Kosmetu podseća da ''pacifistički pokret za slobodu'' pokojnog predsednika Kosova Ibrahima Rugove nije dao rezultate i da je na scenu stupila, i među Albancima sasvim nepopularna albanska ilegalna organizacija tzv. OVK, koja je taktikom ''napadni i beži'' godinama napadala Srbe i srpsku policiju u južnoj srpskoj pokrajini.
I SAD su tu ilegalnu albansku organizaciju kratko stavile na listu međunarodnih terorističkih oprganizacija, a Rugova ''nije hteo ni da čuje za OVK'', podseća ''Standard''.
List dodajući da se, vremenom, nekako sve promenilo i da je boreći se protiv tzv. OVK srpska policija ''uništila albanska čitava sela'', i da je ''kršenje ljudskih prava na Kosovu'' navedeno kao razlog NATO agresije.
Srpska infrastruktura je sistematski razarana tokom 78-dnevnog bombardovanja: putevi, mostovi, železnicke pruge, rafinerije nafte, elektroprivreda, fabrike. Beograd, prenosi bečki dnevnik, procenjuje da je šteta oko 30 milijardi dolara.
Deset godina posle NATO agresije, u Srbiji još nema konsenzusa o tome kako se zapravo treba odnositi prema celom kosovsko-metohijskom problemu i njegovim posledicama, konstatuje ''Standard''.
Londonski ''Gardian'' piše da se u ''Srbiji obeležava 10. godišnjica početka vazdušne kampanje koju je NATO vodio protiv Srbije zbog postupaka Miloševićevog režima na Kosovu''.
''Gardian'', navodeći da je ovog meseca obeležena šesta godišnjica ubistva premijera Zorana Đinđića, ocenjuje da je Đinđić bio „izgleda jedini srpski lider koji je shvatao ozbiljnost Miloševićevog zločina na Kosovu”.
Ne slažući se sa ocenom ogromnog broja levičara koji su, kako navodi londonski list, opisali natovsku kampanju bombardovanja kao ratni zločin decenije, „Gardian” ipak ocenjuje da je bombardovanje bilo loše zamišljena kampanja i plod „klintonovske” računice.
Američki predsednik se složio sa britanskim premijerom Tonijem Blerom, ali je očajnički želeo da izbegne angažovanje američkih kopnenih snaga plašeći se napada republikanaca, koji, naravno, nisu pokazali takvu grižu savesti u slucaju Iraka. piše list.
Na Klintonovo insistiranje, avioni nisu leteli ispod visine od 4,5 kilometara, a veliki deo vremena su leteli iznad mase oblaka, opet radi minimizacije americkih žrtava. Da bi njegov idiotizam bio još veći, Klinton je, piše ''Gardian',' eksplicitno i preventivno isključio svaku mogućnost kopnene invazije, što je bilo jedino o čemu je Milošević brinuo.
Kada je Klinton konačno podlegao evropskom pritisku da odobri kopneni napad, Milošević je učinio ono što bi uradio mesecima ranije da je bila uključena i kopnena opcija - istakao je belu zastavu i evakuisao svoje snage sa Kosova, piše „Gardian”.
Pojedinci su počinili zločine nad kosovskim Srbima, ali je „srpska država upravljala pogromima nad kosovskim Albancima” i, smatra „Gardian”, užasnim zataškavanjem istine koje je usledilo.
Na Kosovu je, piše londonski dnevnik, sudsko gonjenje onih koji su se svetili Srbima jednako nepopularno, a obe strane praktikuju neki oblik zavere ćutanja - što onemogućava porodice 1.900 nestalih lica da otkriju šta se desilo.
Nemačka štampa ističe da je NATO bombardovanje SRJ bio napad bez mandata Ujedinjenih nacija, i da iako ima puno spornih i nerazjašnjenih pitanja, ipak bio kršenje međunarodnog prava.
Podseća se da je to bilo prvi put posle Drugog svetskog rata da su nemački vojnici učestvovali u jednom oružanom sukobu.
„Ratom protiv Jugoslavije, bez mandata UN, države članice NATO prekršile su međunarodno pravo i pri tom manilupisalie javnošću'', piše nemački liberalni list ''Tagescajtung'', dok konzervativni ''Velt'', iako tvrdi da je napad bio ispravan, ukazuje i na ''nemačke bolove u stomaku''.
„Deset godina posle kosovskog rata, u nemačkoj javnosti se širi debata i sve češće se čuju optužbe, ne samo na levici, da je NATO prekršio međunarodno pravo u napadačkom ratu protiv Srbije'', piše ''Velt''.
List ističe da je, izgleda, i na građansko- konzervativnoj strani prevladava skepsa u odnosu na tu prvu vojnu intervenciju Severnoatlantskog saveza u kojoj je Nemačka aktivno učestvovala.
„Velt” ukazuje da su sve etničke grupe imale sličan udeo u zapletenoj situaciji, podseća da je OVK napadala srpske civile, ali to i opravdava ''sistematskim ukidanjem prava i progonom kosovskog stanovništva od ukidanja automnomije koju je režim Slobodana Miloševića izveo 1989. godine''.
Nemačka televizija NTV ukazuje na ''sporni angažman'' i podseća da je, kada je komandant snaga NATO u Evropi, američki general Vesli Klark kasnije bio upitan koliko je ciljeva uništeno, odgovorio ''dovolljno''.
List ''Zidojčje cajtung'' piše da je ''klub demokratskih i slobodarskih zemalja'', koji je zove ''Zapad'' tada prvi put postavio standarde koji su opravdali intervenciju. Navodeći da je pokrenuto mnogo pitanja, kao što su ''dobro i zlo'', list ocenjuje da se tada međunarodna zajednica našla na klizavom putu.
''Zašto ući u Srbiju, a ne u Sudan (...) Ako se prihvata pravo na samoopredeljenje kosovskih Albanaca, mora li se prihvatiti to isto i za Tibetance” neka su od pitanja na koja, kako piše list, u proteklih 10 godina međunarodno pravo nije dalo odgovor.
List podseća da je posle toga Amerika izmislila razlog za ulazak u Irak i sama sebe diskretitovala idejama o demokratizaciji.
''Moralno oduševljenje se rasplinulo. Ostala je pouka da za nepravdu u svetu nema uvek međunarodnog sredstva, da su UN, po pravilu, preslabe da bi davale legitimitet jednoj intervenciji'', piše ''Zidojče cajtung''.
BEOGRAD – Tačno u podne u Srbiji su se danas oglasile sirene u znak sećanja na sve stradale, čime je obeležena deseta godišnjica od početka vazduhoplovnih napada 19 članica NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).
Godišnjica bombardovanja obeležena je polaganjem venaca i na druge načine, a u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji održani su posebni komemorativni programi, dok je prvi čas počeo minutom ćutanja.
Napad na SRJ trajao je 11 nedelja.
Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je danas da je vazdušni napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju 24. marta 1999. godine bio nezakonit čin koji je mogao da se izbegne.
„Da li je moglo da se izbegne bombardovanje? Odgovor znamo. Samo razumom može da se pobedi zlo”, rekao je Cvetković na otvorenoj sednici Vlade Srbije povodom desetogodišnjice početka bombardovanja.
Premijer je naveo da je tokom bombardovanja poginulo 1.002 vojnika i policajaca, oko 2.500 civila, od kojih 89 dece, dok je ranjeno ili povređeno 12.500 ljudi.
Cvetković je kazao da bombardovanje SRJ nije donelo prosperitet i demokratiju na Kosovu, već je dovelo do etničkog čišćenja i novih problema.
On je istakao da se Srbija opredelila za rešavanje problema mirnim i demokratskim sredstvima i da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.
Dodao je da je u 2.300 vazdušnih napada oštećo 62 mosta i oko 300 škola i bolnica.
„ Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić je rekao da je bombardovanje sprovedeno bez dozvole UN i da je njegova posledica bilo proglašenje nezavisnosti Kosova, trajno urušavanje zdravlja ljudi, zbog korišćenja osiromašenog uranijuma i uništavanje objekata.
„Šta god da je bio uzrok, ta akcija nije mogla da bude sporovedena u demokratskom, civilizovanom svetu. To je bio zločin nad našim narodom”, rekao je Dačić i dodao da država prvi put ogranizuje obeležavanje godišnjice početka bombardovanja.
Sednica Vlade Srbije počela je minutom ćutanja i odavanjem pošte svim žrtvama u NATO bombardovanju, a usvojena je odluka o podizanju memorijalnog centra u Beogradu posvećenom žrtvama bombardovanja.
Venci na spomenik poginulim vojnicima
Ministar odbrane Dragan Šutanovac, predstavnici Vojske Srbije i porodice vojnika stradalih u NATO bombardovanju položili su danas vence na spomenik poginulim članovima vojnog vazduhoplovstva i protivvazdužne odbrane u Zemunu.
Zajedno sa Šutanovcem, vence su položili načelnik Generaštaba VS Miloje Miletić, komandant RV i PVO Dragan Katanić i ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.
Odavanje pošte poginulim vojnicima počelo je uz zvuk sirene, tačno u podne, i intoniranjem himne Bože pravde koju je izveo orkestar Garde VS.
Nakon polaganja venaca, Šutanovac je novinarima izjavio da nema sumnje da je poslednjih 10 godina obeležilo sećanje na 24. mart 1999. godine i da je to otežavalo odnose Srbije sa NATO-om.
Šutanovac je podsetio da su Austrija i Švedska vojno neutralne zemlje i da zbog toga nemaju nikakav problem sa NATO-om. „Ne vidim zašto se pokreće tema neutralnosti, kada nas iz NATO niko nije pozvao. Vojno neutralnost je de fakto stanje, a bilateralna i multilateralna saradnja su nešto sasvim drugo”, istakao je on.
Ljajić položio venac na spomen obeležje postradaloj deci
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić položio je danas vence na spomen-obeležje u Tašmajdanskom parku deci postradaloj tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Ljajić je istakao da je bombardovanje Srbije bez ikakve sumnje bilo poraz međunarodne zajednice i međunarodnog prava, da je zemlji učinjena nepravda i da nemamo prava da zaboravimo na žrtve, ali da moramo učiniti sve da da naredne generacije imaju bolju budućnost i da postanemo deo evropske porodice.
On je ukazao da bombardovanje nije rešilo probleme na Kosovu i Metohiji i obezbedilo poštovanje ljudskih prava, istakavši da danas nemamo multietničko Kosovo, da je iz pokrajine proterano više od 300 hiljada ljudi i da je Kosovo još crna rupa u Evropi kada su u pitanju ljudska prava.
Naglasivši da su posledice bombardovanja katastrofalne, Ljaljić je istakao da takav čin nema nikavog opravdanja i da je njime najmanje kažnjen režim, da su najviše stradali građani koji i danas placaju cenu odluke o bombardovanju.
On je podsetio da je tokom bombardovanja Srbije stradalo 89 dece i više od 2,5 hiljade civila, kao i da je pričinjena znatna materijalna šteta.
Vence na spomen-obeležje deci postradaloj tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije položiili su i ruski ambasador Aleksandar Konizin, članovi porodica, rodbina i prijatelji.
Položeni venci na spomenik Zašto?
Ministar kulture Nebojša Bradić i direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić položili su danas vence na spomenik „Zašto?” na Tašmajdanu, podignut u znak sećanja na radnike RTS-a koji su poginuli u NATO bombardovanju 1999. (/slika2)
U bombardovanju zgrade RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu, 23. aprila 1999. godine, poginulo je 16 radnika te medijske kuće - Jelica Munitlak, Milovan Janković, Dragan Tasić, Dejan Marković, Milan Joksimović, Slobodan Jontić, Slaviša Stevanović, Nebojša Stojanović, Aleksandar Deletić, Ivan Stukalo, Tomislav Mitrović, Ksenija Branković, Siniša Medić, Branislav Jovanović, Darko Stoimenovski i Dragorad Dragojević.
Spomen ploča stradalim policajcima
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić otkrio je danas spomen-ploču koja je postavljena na zgradi tog ministarstva u ulici Kneza Miloša u Beogradu u znak sećanja na 177 pripadnika policije stradalih u NATO bombardovanju.
Dačić je rekao da Ministarstvo unutrašnjih poslova ima obavezu da brine o porodicama poginulih policajaca i da čuva sećanje na one koji su dali živote u odbrani zemlje, ne samo za vreme bombardovanja, nego u svim godinama kada je narod Srbije bio ugrožen.
„Za vreme NATO bombardovanja počinjen je zločin nad našim narodom. Nekoliko hiljada civila, policajaca i vojnika je ubijeno. Nedužne žrtve bili su i policajci i vojnici, jer oni nisu nikoga napadali, nego su branili svoju zemlju i narod”, rekao je Dačić.
Održan pomen žrtvama bombardovanja
U crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen pomen žrtvama NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).
Pomen je služio mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije uz sasluženje članova Svetog arhijerijskog sinoda SPC.
Pomen je u 17.00 časova služen u svim hramovima SPC u zemlji i rasejanju.
Vladika Atanasije Jeftić kazao je nakon bogosluženja da se danas „sećamo postradalih i mučenih sa svetom Milicom (Rakić) na čelu koje su ubili NATO zlikovci”.
Bogosluženju u crkvi Svetog Marka pored ostalih prisustvovali su ministar vera Bogoljub Šijaković i princ Aleksandar Karađorđević.
Parastos stradalima na Kosovu
Nekoliko stotina Srba obeležilo je danas u centru Gračanice deset godina od početka NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Okupljanje je započelo uz zvuke sirena za uzbunu, kao i sa zvučnika emitovanih snimaka nadleta aviona i eksplozija bombi.
Ispred spomenika palim borcima u proteklim ratovima, sveštenstvo i sestrinstvo Raškoprizrenske eparhije služilo je parastos svim nevinim žrtvama bombardovanja i oružanog sukoba 1999. godine i stradalim Srbima na Kosovu.
Gradonačelnik Prištine Dragutin Perić poručio je da niko nema prava da zaboravi nevine žrtve koje su pale u toku NATO agresije, i dodao da su „svetski moćnici deset godina nakon bombardovanja nagradili albanske ekstremiste kvazidržavom”.
Okupljanje Srba u Gračanici proteklo je mirno i bez incidenata. Pripadnici Kosovske policijske službe obezbeđivali su skup, a saobraćaj na magistralnom putu Priština - Gnjilane, koji prolazi kroz Gračanicu, nije bio obustavljen.
Trka mira povodom obeležavanja godišnjice bombardovanja
U organizaciji Atletskog kluba „Maraton mira - Vidovdan 99” i Atletskog kluba „Partizan” danas je u Beogradu održana „Trka mira” povodom obeležavanja 10 godina od početka NATO bombardovanja SRJ.
Oko 200 atletičara i učenika srednjih škola učestovalo je u trci čiji je start bio ispred hotela „Jugoslavija” a cilj kod Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”.
Učesnici su pre starta položili cveće u znak sećanja na sve stradale tokom bombardovanja.
Sa novosadskih mostova pušteno 78 golubova mira
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić i članovi Gradskog veća pustili su danas sa novosadskih mostova 78 golubova mira u znak sećanja na 10. godišnjicu bombardovanja, koje je počelo upravo u Novom Sadu.
„Puštanjem ukupno 78 golubova, koliko je dana trajala agresija na tadašnju Jugoslaviju, hteli smo da pošaljemo poruku mira i da podsetimo da se mostovi i drugi objekti mogu popraviti i ponovo izgraditi, ali da se izgubljeni ljudski životi ne mogu povratiti”, kazao je Pavličić koji je golubove puštao zajedno sa učenicima Osnovne škole „Jovan Popović”.
Na njegovu inicijativu, radnici „Gradskog zelenila” danas su zasadili 2.122 viole, kolika je ukupna dužina Mosta slobode, Varadinskog i Žeželjevog mosta, srušenih u NATO bombardovanju.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić položio je venac ispred spomen ploče Olegu Nasovu, stradalom na Varadinskom mostu 1. aprila 1999. godine.
„Agresija NATO pakta nije bila usmerena samo protiv vojske tadašnje Jugoslavije, već i protiv nevinih građana - žena, dece i staraca. To potvrđuje činjenica da su od ukupno oko 3.000 stradalih dve trećine bili civili”, kazao je Pajtić nadomak Varadinskog mosta gde se nalazi spomen ploča.
Mrkonjić položio vence stradalima u Grdeličkoj klisuri
Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić položio je danas vence na spomen obeležje stradalim putnicima u međunarodnom vozu u bombardovanju železničkog mosta iznad južne Morave u Grdeličkoj klisuri 1999. godine.
U tom vozu 12. aprila, u 12.40, stradalo je 15 putnika, a broj povređenih nikada nije utvrđen. NATO avijacija je kasnije srušila i betonski most u blizini železničkog.
U Moskvi se obeležava godišnjica bombardovanja
Deseta godišnica NATO bombardovanja Srbije obeležava se u Moskvi mirnim demonstracijama političkih partija i građanskih oragnizacija, televizijskim prilozima i predavanjima na fakultetima, a građani Rusije svoju solidarnost i osudu izražavaju i u ličnim pozivima ambasadi Srbije.
Ispred ambasade Srbije u Moskvi oko podne po lokalnom vremenu održan je miting Liberalno-demokratske partije Rusije, na kome je govorio čelni čovek stranke Vladimir Žirinovski.
Večeras će na istom mestu biti održana manifestacija pokreta omladinske organizacije „Družina”, pod nazivom „Pamtimo, žalimo i ne zaboravljamo,” rečeno je Tanjugu u ambasadi Srbije.
Ova manifestacija se tradicionalno održava svake godine u 22 sata po moskovskom, odnosno 20 sati po srpskom vremenu, u znak sećanja da je bombardovanje Srbije počelo upravo u to vreme 24. marta 1999.
Povodom petogodišnjice pogroma nad Srbima 17.marta, ali i obeležavanja NATO bombardovanja, na Univerzitetu Ekologije i Politikologije održan je okrugli sto, na kome je pored profesora i istoričara, govorila ambasadorka Srbije Jelica Kurjak i koji je zbog mnogobrojnih pitanja studenata trajao više od tri sata.
Ambasadorka Srbije je gostovala na više ruskih medija, koji svake godine emituju priloge posvećene godišnjici bombardovanja.
Ove godine elektronski mediji su dali su veliki publicitet sinoćnjem izlaganju predsednika Srbije Borisa Tadića u Savetu bezbednosti UN i svim elementima pozicije srpske strane vezano za aktuelnu situaciju na Kosovu i godišnjicu bombardovanja.
Građani Rusije svoju solidarnost sa narodom Srbije izražavaju i ličnim pozivima ambasadi na dan godišnjice bombardovanja.
„Zovu nas pojedinci, organizacije i razna udruženja, da podsete, da izraze solidarnost i to se tradicionalno dešava svakog 24. marta”, rečeno je Tanjugu u ambasadi Srbije.
Patrijarh Kiril solidaran sa građanima Srbije
Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril izrazio je danas solidarnost građanima Srbije povodom desetogodišnjice bombardovanja bivše SRJ.
„Namera da se snagom oružja razveže čvrst čvor etničkih, religioznih, psiholoških i duhovnih faktora, proizvela je za ceo srpski narod teška stradanja, čije se posledice i danas osećaju”, navodi se u pismu Kirila patrijarhu Srpske pravioslavne crkve Pavlu, prenela je pres-služba moskovske patrijaršije.
Ruski patrijarh je podsetio da je bivši ruski patrijarh Aleksej Drugi posetio Beograd 1999. godine, kada je sa patrijarhom Pavlom služio liturgiju.
„Nikada nismo zaboravljali nevolje naše braće u Srbiji”, naveo je on i podsetio da je Rusija imala aktivnu poziciju u vreme pogroma nad Srbima pre pet godina na Kosovu.
Izdavač „L'až d'om” organizuje komemoraciju sutra u Parizu
Izdavač „L'až d'om” organizuje sutra u centru Pariza komemoraciju povodom desetogodišnjice NATO bombardovanja Jugoslavije.
„Ovo je tradicionalno okupljanje povodom obeležavanja agresije na Jugoslaviju”, rekao je danas Tanjugu Vladimir Dimitrijević, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće sa sedištem u Parizu i Lozani.
„Naš front protiv agresije su svedočanstva, kako istorijske i duhovne knjige, tako i romani, knjige iz geopolitike i pravne analize”, stoji u pozivu ovog švajcarsko-francuskog izdavača za učešće u komemoraciji.
Među najavljenim gostima su slavni i kontroverzni francuski advokat Žak Veržes, general Pjer-Mari Galoa, autor više knjiga o sukobima u bivšoj Jugoslaviji, zatim Moris Pernije profesor na Fakultetu književnosti i društvenih nauka Pariskog univerziteta, autor knjige „Reči u ratu, medijski govor i balkanski sukobi”, Kosta Hristić, Kristijan Malis, Alen Pokar i drugi.
Ovaj skup će biti prilika da se u prisustvu autora predstave nova izdanja koja su izašla povodom godišnjice bombardovanja Jugoslavije, kao što je knjiga Boška Dukanca, „Na meti NATO-a. Skriveno lice agresije protiv Jugoslavije 24. marta 1999”, autora koji piše na francuskom.
Biće predstavljena i knjiga Pjer Mari Galoa „Geopolitika. Istorija. Strategija”, u kojoj je značajan deo posvećen tumačenju geopolitičkih problema u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji.
Izdavač „L'až d'om” je jedan od najznačajnijih izdavača srpskih i slovenskih pisaca na frankofonskom govornom područiju.
Skup će biti održan u Sali Limijer na trgu Sen Žermen de Pre.
Krajputaš kao sećanje na žrtve rata
Više od hiljadu Čačana okupilo se danas, u podne, u parku kod Železničke stanice na komemorativnoj svečanosti povodom desetogodišnjice NATO bombardovanja u kome je ubijeno šest stanovnika ovog grada, a privredni i stambeni objekti teško stradali.
Otkriven je i osveštan spomenik u obliki krajputaša kao sećanje na sve Čačane poginule u ratovima od 1991. do 1999. godine.