Sve više emotivnih samaca
Tri devojke sede za stolom viđenijeg kafića na Vračaru i jedna od njih žali se drugaricama da je toliko dugo sama da više ne zna da li ume da voli.
„Zašto mi je, letos, bilo lakše da izronim ’pola mora’ Crne Gore nego da sretnem nekog pravog”, vajka se jedna od njih verovatno misleći na partnera koji bi mogao da odgovori njenim zahtevima. Crvenokosa devojka je javno zaključila kako treba da „ide na skener da izmeri svoje emocije” ili će smatrati da sa njom nešto nije u redu.
Za susednim stolom slična ikonografija – poluprazne čaše, debeli tompusi i istovetne dileme, ali ovog puta u muškom društvu Naslonjeni, svako na sopstvene misli i iskustvo, momci tridesetogodišnjaci sedeli su u lokalu, a da nikom nije palo napamet da pogled baci „preko puta” za susedni sto.
Usamljeni udvoje
Doktor Milan Latas, psihijatar u Kliničkom centru Srbije, napominje da je emocionalna usamljenost postala globalni fenomen.
– Važno je razlikovati samovanje od usamljenosti. Biti sam znači voljno ili nevoljno odabrati da se ne nalaziš u okruženju drugih ljudi, a pri tome čovek ne mora da se oseća usamljeno. S druge strane, usamljenost se može javiti i kada je čovek okružen drugim ljudima, ukoliko se on u toj situaciji ne oseća adekvatno ili ne može da ostvari korektnu komunikaciju – kaže dr Latas. Prema njegovim rečima, usamljenost uvek ima emotivnu obojenost i zato nije isključeno da se i u braku može javiti „usamljenost udvoje”. To je situacija kada su partneri „tako blizu, a zapravo tako daleko”.
Kako napominje naš sagovornik, strah od preuzimanja bračnih obaveza predstavlja jedanod ključnih razloga zbog kojih srećemo sve više „emotivnih samaca”. Svaka deseta žena i svaki peti muškarac starosti između 35 i 40 godina nikada nisu zasnovali bračnu zajednicu, opominjući je podatak koji je iznosila Smiljka Tomanović, profesor sociologije porodice na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Iz njenih analiza moguće je zaključiti da postoje dva aspekta krize koja se javlja u odnosima muškarca i žene. Prvo je nemogućnost da se partneriupoznaju, dok sa druge strane postoji neka vrsta odustajanja. Zbog toga postoje ljudi tridesetih godina koji su usamljeni, kao i oni koji dugo nisu bili u partnerskim odnosima, pri čemu se sporadične veze ne računaju u partnerske. Sve to ukazuje na zaključak da je prisutna kriza partnerstva. Prema ocenama teoretičara, uzroci mogu biti individualno-psihološki, kada ljudi prave neku vrstu sopstvene odbrane, ali i društveni, kada ne postoji mogućnost osamostaljivanja od primarnih roditeljskih porodica, jer se posao dobija sve teže. Takođe, stručnjaci upozoravaju da se usamljenost često može „maskirati” internet-vezama i SMS-ima, što predstavlja, kako kažu, veoma štetnu i opasnu emotivnu situaciju.
Život bez papira
Do sličnih podataka došlo se i prilikom jednog istraživanja koje je sprovedeno na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Na pitanje šta ih najsnažnije motiviše za čet komunikaciju na Internetu ispitanici su odgovarali – usamljenost i želja za upoznavanjem novih ljudi (29,9 odsto), dosada (24,1) i zabava (24,1). Ono što je zajedničko za sva tri odgovora, tvrde sociolozi, jeste iskonska usamljenost pojedinaca.
Koliko se danas sklapaju i razvode brakovi, odnosno kakva je promena napravljena od „zlatne ere” braka do pojave alternativnih formi života udvoje, Mirjana Bobić je napisala doktorski rad „Tranzicija partnerstva – studija slučaja u Beogradu”, na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
„U centralnim gradskim područjima Beograda primetan je pad broja sklopljenih brakova. Sledeće obeležje bračnog modela je prosečna starost prilikom zasnivanja braka. Na primeru beogradske populacije, u poslednjim decenijama 20. veka, beleži se odlaganje sklapanja prvog braka. Tako su se muškarci 1971. godine prosečno ženili sa 30 godina, a žene udavale sa 26, da bi 1999. godine ta brojka kod muškaraca bila 33 godine, a kod žena 30”, navodi u svojoj studiji profesorka Bobić i dodaje da se shvatanje braka znatno promenilo.
Prema njenim saznanjima, privlačnost bračne zajednice se sve više umanjuje, tako da se i ulazak u brak odlaže sve duže. Različiti vidovi života bez venčanja, poznati kao život udvoje, postali su popularni pre svega kod mladih visokoobrazovanih ljudi, koji zvanično nisu udati i oženjeni, ali realno žive u bračnim zajednicama.