Budžet pune zapisi

Preduzeća, banke, osiguravajuće kompanije, brokerske kuće, penzioni fondovi i građani za mesec i po dana kupili su za šest milijardi dinara hartija od vrednosti koje je emitovao državni Trezor i tim novcem država je popravila finansijsko stanje svog budžeta.

Trezorski zapisi trenutno su možda najsigurnije investicije sa kamatom do 15 do 16,5 odsto, što je na nivou referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Da bi popravila stanje u budžetu, država je do sada emitovala zapise u vrednosti od 14 milijardi dinara, a to što sve nije prodato ne znači da je to bio znak slabog interesovanja kupaca. Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor, kaže da je tražnja bila gotovo jednaka ponudi, ali da su mnogi kupci ispostavljali nerealne zahteve u pogledu kamate, koje država nije bila spremna da ispuni. Tako su transakcije realizovane po preovlađujućoj ceni koja važi za sve investitore, pa i za kupce koji su izdali naloge kupovine i ispod tog nivoa.

Interesovanje kupaca za kratkoročne trezorske zapise s rokom dospeća od tri meseca nateralo je državu da uveliko razmatra mogućnost da emituje dužničke hartije s rokom dospeća do godinu dana. Država bi time ojačala budžet i prisustvo na finansijskom tržištu, kaže za „Politiku“ direktor Maričić.

Imajući u vidu da je priprema za emisiju kratkoročnih državnih papira (što se smatra početkom formiranja emisione strategije države) trajala pola godine, emisija obveznica s rokom prispeća od godinu dana pogotovo ne bi smela da bude ishitren posao, naglašava Maričić. Jer, cilj emitovanja i prodaje ovih državnih zapisa nije samo da država reši problem nedostatka para u budžetu, već se tako konačno tržišno priznaje prinos na kratkoročne državne hartije, što omogućava normalno funkcionisanje investicionih fondova i drugih institucionalnih investitora.

To je i jedan od preduslova za emitovanje srednjoročnih i dugoročnih državnih hartija, odnosno za izlazak države na domaće i međunarodno tržište kapitala.

Dosadašnje nepostojanje granične reperne stope ispod koje se ne isplati ulaganje slobodnih novčanih sredstava, u znatnoj meri je odvraćalo investitore od ozbiljnijih ulaganja na srpskom finansijskom tržištu.

Međutim, tržišno formiranje reperne stope prinosa na državne hartije omogućava investitorima da profesionalno kreiraju svoje portfelje, imajući u vidu da državne hartije donose realan prinos bez rizika.

Pojavljivanje državnih hartija na tržištu doprinosi i stvaranju povoljnijeg i stabilnijeg ambijenta i za priliv dugoročnog kapitala, čime se postepeno marginalizuju špekulanti koji se najbolje snalaze u rizičnom ambijentu.

Na jučerašnjoj aukciji državnih hartija od vrednosti Uprave za trezor prodata su 50.042 državna zapisa, ukupne vrednosti 500.420.000 dinara, što je 16,68 odsto obima emisije.

„Imajući u vidu da su od početka ovogodišnjih aukcija prošla tek dva meseca, važno je da se zadrži trend rasta, čemu u prilog govori činjenica da je na četiri aukcije održane u martu nominalna vrednost prodatih državnih zapisa za 544.320.000 dinara veća od februarske“, izjavio je Maričić.

Zapisi su prodati po kamatnoj stopi od 16,5 odsto na godišnjem nivou i dospevaju na naplatu 23. juna 2009, a naredna aukcija državnih hartija od vrednosti biće održana 31. marta 2009. godine.