Znamenita stabla u Srbiji

U našoj tradiciji, zapis je veliko razgranato stablo, obeleženo krstom, koje ljudi obilaze tokom litija, pod kojim drže verske obrede ili se okupljaju kad donose važne odluke. U istočnoj Srbiji ih nazivaju i miro,jer se pod njima mire zavađene grupe ili pojedinci. Drvo je poslednji izvor hrane, narodna apoteka, uz njega se odrasta. Kad se podiže kuća ili crkva, uz nju niče i stablo koje leti prigušuje sunčeve zrake, a zimi obuzdava hladne vetrove.

Mada u nas postoji mnogo znamenitih i neobičnih stabala, ja sam se odlučio za deset.Pomenuo bih cer „zagus – zapis“ pod čijom razgranatom krošnjom je u turskom periodu radila sudnica (što je Svetolik Ranković opisao u „Gorskom caru”),pa gorostasni bor kod Mileševca (odavno je pao, ali njegovo moćno stablo kao da je imuno na trulež i vreme) i vrbupored manastira Lešje, nedaleko od Paraćina, iz koje je nekim čudom iznikao dud. A meštani su otkrili da topli napitak od lišća ovog duda prija nerotkinjama.

01    PLATAN PORED MILOŠEVOG KONAKA posađen je 1834. godine, kad je podignut i konak. Deblo obima sedam metara nosi krošnju koja pravi senku prečnika 50 metara, i dostiže visinu od 40 metara. Ako išta odslikava srpski inat – onda je to ovaj platan. Navodno, kad je pored konaka sađen drvored preostala je jedna sadnica, pa je, na pitanje šta s njom, knjaz Miloš rekao „Turi je u krečanu!“Stablo je opstalo, čak je nadvisilo drveće posađeno na boljem mestu.

02    KARAĐORĐEV DUD U SMEDEREVU je znatno stariji od Miloševog platana. Bio je svedok Karađorđevog preuzimanja gradskih ključeva od Turaka i „ispratio“ih je kad su definitivno napustili Srbiju. Preživeo je teška bombardovanja Smedereva i eksploziju municije u tvrđavi Despota Đurđa. Danas je to starac koji dostojanstveno nosi svoje godine i pruža prijatnu hladovinu na betonom okovanom trgu.

(/slika2)03    SVETI BOR KAMENE GORE KOD PRIJEPOLjA je najcenjeniji i najdugovečniji stanovnik ovog kraja. Impresivno stablo stoji usamljeno i ignoriše gromove, vetrove i vreme. Priča se da su pre tri veka meštani napustili ove prostore, a tajnu svog odlaska su ostavili duboko u srcu bora.

04    TAKOVSKI GRM broji svoje poslednje dane. Sasušeno stablo čeka naslednike da stasaju,pa da im prenese sećanje na vreme kad je knez Miloš rekao:„Eto mene, eto vas – rat Turcima!“.

05    HRAST LUŽNjAKKOD KOČINOG SELA, na levoj obali Velike Morave, posadio je sredinom 18. veka Vasilije Đorđević u crkvenoj porti. Crkva više ne postoji, ali ostalo je sećanje da je pod stablom kršten kapetan Koča. Kasnije se tu sa svojom družinom zakleo da će se boriti protiv Turaka.

06    LUKIĆA HRAST u ataru sela Ranilović podno Kosmaja podseća na ona vremenakad je Šumadiju bila bogata šumama hrasta sladuna, lužnjaka, cera... Procenjuje se da je stariji od četiri veka, a za Spasovdan se pod njegovom krošnjom obavljaju hrišćanski obredi.

(/slika3)07    GUMENO DRVO je u stvari, narodno ime za neobično stablo kod Oparića u levačkom kraju. Niko od meštana ne zna šta je. Kažu da je konj kneza Miloša slomio nogu kad ga je zakačio repom. Putari nisu imali hrabrosti da uklone ovo stablo koje se našlo baš na trasi projektovanog puta, pa on pravi krivinu oko njega. Čovek koji mi je pokazao drvo tvrdi da ga je traktorom slučajno zakačio, i da mu je traktor odmah stao jer je cela električna instalacija otkazala. Ja sam ga samo fotografisao, ali sam primetio da me je maler pratio do kraja tog dana.

08    ĐAVOLjE DRVO je neobičan stanovnik Đavolje varoši. Da je nikao na nekom drugom mestu, bio bi velik i moćan hrast, ana „đavoljoj zemlji“ nije čak ni koren mogao da pusti kako valja, pa više liči na čokot vinove loze nego na hrast. Ipak opstaje, uprkos ogoljenom terenu i kiselim vodama.

09    HRAST KOD SELA OSMAKOVA nalazi se na razmeđi Suve, Stare i Svrljiških planina. Na uzvišenju iznad sela dominira svojim položajem, a izgledom nagoveštava svetilište. Tek kad se popnete do njega otkrijete da to nije jedno stablo, nego pet sraslih, obeleženih kamenim krstom, i ukrašenih darovima meštana. Klupa i stočić pored su nagoveštaj da meštani često dolaze na ovo mesto, odakle se pruža nesvakidašnji pogled na tri planine.

FAMILIJA BUKOVIH STABALA raste na lokalitetu Tesne jaruge, koji je zaštićen kao rezervat prirode na Jelovoj gori iznad Užica. Njih jedanaest je procenilo da će lakše opstati ako rastu zajedno, pa je tako nastalo neobično „stablo – šuma“.