Oko sveta na dva točka

Zgodan, visok momak u pripijenom odelu, sa kacigom na glavi i kožnim čizmama na nogama, opkoračuje moćnu mašinu na dva točka, zatim se čuje prasak pri kontaktu ključa i brave, kao grom iz vedra neba i – avantura počinje. Egzotične zemlje, nepregledna pustinjska prostranstva, planinski predeli što bliže pticama i krivudavi putevi, sve su to izazovi kojima Božo Ristić ne može da odoli. U istraživačke pohode svih tih fascinirajućih pejzaža i zanimljivih ljudi, poslednjih pet godina, u punoj zaštitnoj opremi, i po kiši, i po suncu, i po vetru, najradije kreće – na motoru.

Božo odavno vozi motore, od kad zna za sebe voli i da putuje, ali su se te dve ljubavi tek sada spojile u jednu strast.

Miris putovanja

– Motorom sam počeo da putujem tek kad sam kupio model „BMW R 1200 GS”. To je dobar putni motor, najbolji za duge vožnje. Pouzdan je, udoban i ima veliki rezervoar u koji može da stane 34 litra goriva, sa kojima se pređe od 500 do 700 kilometara, zavisno od brzine. Ali, nikad ne vozim neprekidno. Najradije pravim pauzu na svakih 200 kilometra. Dospem gorivo, protegnem noge, pojedem nešto, pa tek tada nastavljam dalje – govori Božo iz iskustva, čemu ga je podučio i njegov prijatelj Aleksandar Radulović. 

Putovanje na motoru je, kaže, poseban doživljaj i objašnjava:.

(/slika2)– Kad letite avionom, pređete dve hiljade kilometara, a ne vidite ništa. Kad se vozite kolima vidite ponešto, a motorom ne samo što vidite sve, već osetite i miris zemlje kroz koju prolazite! I kad se vratite, uvek tačno znate kako koja zemlja miriše i po tome je pamtite.

Božo je motorom obišao sve kontinente, nije bio samo u Australiji. Nikad ne putuje sam.

– Kad god smo mogli da se organizujemo oko čuvanja dece, na putovanjima mi je društvo pravila supruga Dušica. Osim nje, moju ekipu uvek čini grupica pustolova koja krene s našom „moto-turističko-avanturističkom“ agencijom „Adventure rider`s”. Mi organizujemo ture po Srbiji i celom svetu, a na raspolaganju nam je uvek šest-sedam „BMW” motora, kao što je moj. Lepi predeli, zabačena sela, impresivna arhitektura i uzbudljivi, mada najčešće prašnjavi sporedni drumovi, parametri su koji određuju na koju stranu ćemo poći. To su idealne kombinacije za uživanje. Hoteli u kojima odsedamo obično su pristojni, ali najmanje je važno gde ćemo spavati i da li postoji neko sklonište za motore. Uglavnom ih ostavljamo ispred hotela. Privlače poglede, međutim niko ništa ne dira. U Kini, kad ustanemo, redovno zatičemo po dvadesetoro ljudi oko motora. Zagledaju i slikaju se, zanimljivo im je pošto tamo nema tako velikih modela – priča nam ovaj avanturista.

Mogao bi, kaže, dugo da prepričava svoje utiske. Od mnogih zemalja, izdvojio bi Iran i Laos. Opčinila ga je otvorenost, gostoljubivost i predusretljivost tamošnjih ljudi. Ali, od svega što je video i doživeo, zauvek ga je fascinirao Angkor Vat, džinovski hram u Kambodži, pored Siam Repa.

– To jenajveći religijski spomenik na svetu, podignut u 11. veku ali ga je vremenom progutala prašuma. „Otkriven“ je u 19. veku, a danas predstavlja turističku atrakciju. Ovo egzotično i neobično interesantno mesto svakom bih preporučio da vidi, kaže Božo.

Reli za pamćenje

(/slika3)Kao „trešnja na torti“ za njega su, ipak, reli vožnje. „Pariz – Dakar“ će verovatno pamtiti dok je živ, mada je ispao na sedmoj etapi. Slomila mu se „viljuška” na motoru i prednji točak je blokirao, tako da nije mogao ni da ga gura. Morao je da sačeka organizatore koji idu za vozačima i sa kamionom „usisivačem” skupljaju motore i takmičare koji ispadnu.

Kad se sa tih svojih putešestvija vrati kući u Beograd, Božo još dugo prebira utiske. Potrebno je, kaže, da prođe neko vreme da bi se „vratio na zemlju”:

– Po povratku sa napornih sportskih tura, kao što je, recimo, reli „Pariz – Dakar“, koji važi kao najteži na svetu i opasan po život, svi drugi problemi mi izgledaju deset puta manji. Ljudi slično reaguju i kad se vrate sa Himalaja. To mi je pričao prijatelj koji vodi takve ekspedicije. Dosta njih po povratku sasvim lako da otkaz u firmi, a pre toga im je bilo nezamislivo da se „prelome”. Definitivno, drugačije posmatrate sopstveni život, kao s neke distance. Promena sredine je dobra, jer pomaže da sagledate stvari realnije i da donesete ispravnije odluke.