Obama: Kraj iluzija o prosperitetu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. marta – Americi i svetu sledi oporavak, ako se svi odreknu iluzija, lagodnih navika i daju prednost opštim nad uskim interesima– proizlazi iz sinoćnog obraćanja šefa Bele kuće Baraka Obame svekolikom domaćem i inostranom građanstvu, željnom da nazre izlaz iz krize koja ga „ubija u pojam”. Može li se, kada i kako ostvariti takva preraspodela težnji i blaga, pitanje je na koje je ponudio optimističke odgovore, pod uslovom da se postigne ono čega nikad nije bilo: i nacionalni i internacionalni sklad vrlo raznolikih i privatnih i sistemskih prioriteta.

Za dopisnika koji je tuce dana bio izvan ovdašnjih zbivanja, promene su na– nepromenjenom kursu. Lider pojačava kampanju pridobijanja podrške za njegov stabilizacioni plan kao „novi put”, jer se „ne može kao dosad”, pa da su „neizbežni zaokreti za koje je potreban dug rok”.

Veliki sam privrženik istrajnosti, izjavio je na konferenciji za štampu koju su direktno prenosile glavne televizije. I dodao: „Ne možemo odmah da odstranimo ni uticaj lobista u Vašingtonu, ni dejstva u prilog troškarenjima zarad lokalnih veza, niti da ostvarimo mir na Bliskom istoku, jer smo samo 64 dana na vlasti, ali verujem da se krećemo u dobrom pravcu.”

Ovakav iskaz, kojim je hronični izraelsko-palestinski problem „uklopio” u akutne domaće drame, mogao bi da deluje onespokojavajuće. Kriza na Bliskom istoku traje dugo, a u aktuelnom vidu je prevršila šest decenija…

Nismo u hidrogliseru već na prekookeanskom brodu kome treba više vremena za promenu smera, sugerisao je Obama. Metafora je mnoge podsetila na situacije u kojima su čamci za spasavanje bili delotvorniji od „Titanika”, pa su tako sada opozicioni republikanci posredstvom jednog od svojih parlamentarnih prvaka, Džona Bonera, prebacili Obaminom projektu da je „neodgovorniji unazad mnogo vremena i da će samo pogoršati krizu”. Republikanci imaju loše pamćenje, odgovorio je predsednik, podsetivši da mu je administracija Džordža Buša ostavila rekordni „godišnji budžetski deficit od 1,3 biliona dolara”.

Već se vide znaci napredovanja, sugerisao je Obama. Njegovi protivnici slute, međutim, da su mu projekti u „levičarskom stilu”, i da će potvrditi pošalicu na račun, u hladnom ratu poraženog, sovjetskog sistema koji je propagirao da je „uspeh na horizontu”, a da je „horizont– linija koja se udaljava kad god joj se približavate”.

Obama odbacuje takve zloslutnosti. Za svoj plan kaže da će stvoriti „siguran i trajni prosperitet” kao kontru „lakomislenim špekulacijama, naduvavanjima cena nekretnina i prezaduživanjima na kreditnim karticama”, što je sve „stvaralo iluziju o prosperitetu”.

Gde je kraj iluzijama, za koje se Obama zalaže, niko ne može precizno da predvidi. Pogotovu što prevladavaju „brige o nama samima”, uprkos njegovom apelu da je neophodna globalna sinhronizacija, za šta je pledirao u članku objavljenom u nekoliko desetina zemalja.

Na sinoćnoj televizovanoj konferenciji za štampu, postavljeno mu je ukupno 13 pitanja, sa osam potpitanja, od kojih su samo dva bila o internacionalnim dometima. U odgovoru na takve izuzetke, odbacio je skepsu prema ovdašnjem ustrojstvu „iz komunističke Kine i socijalističkih delova Evrope”, naglašavajući da „vrednost dolara sada raste zato što ulagači veruju da je Amerika najjača ekonomija i najstabilniji politički sistem na svetu” i da „joj se menja njen međunarodni imidž u prilog njenom globalnom rukovođenju”.

Pokazao je, istovremeno, spremnost za kompromis između svojih projekta i primedbama koje mu stižu ne samo iz republikanskih redova nego i iz redova njegovih demokrata. Retko je koristio svoja retorička dovijanja i humor, pa i osmehe koje su mu oponenti zamerali kao neprikladne u opštim mukama.

Trudio se da dokaže da su vanredna izdvajanja, uz povećanje budžetskog deficita, privremeno neophodna da bi se krenulo ka izlazu iz krize, najveće posle Velike depresije od pre osam decenija. „To je strategija za stvaranje novih radnih mesta, pomoć odgovornim kućevlasnicima i za dugoročni rast naše ekonomije”, poručio je.

Posmatrači su primetili da su glavninu njegovog izlaganja i dijaloga sa novinarima činile priče o ratama (zajma), a ne o ratovima u Iraku i Avganistanu. Od rata je Amerikancima sada važnija kreditna rata, zaključili su.

Primećeno je, takođe, da su televizijske stanice dobile izrazitu prednost nad pisanim medijima u propitivanju predsednika. Objašnjenje za tu neravnotežu verovatno leži i u okolnosti da su, prema računici Em-Es-En-Bi-Sija, televizijske stanice izgubile više od 15 miliona dolara od izostalih reklama u vreme emitovanja Obamine konferencije za štampu…

Neko mora da izgubi da bi opšti interes dobio, procenjeno je.

U tom smislu je i šef Bele kuće rekao da je „neoprostivo bogaćenje na račun poreskih obveznika”. Mislio je na direktore finansijskih korporacija koji su se, konkretno AIG, „omrsili” astronomskim bonusima, iako su firme doveli do svođenja na „prosjačenje iz državnog budžeta”.

Postojeće stanje je neodrživo, rekao je Obama za Bliski istok. Čini se da isto važi i za nacionalni i internacionalni finansijski poredak, koji su (opet) zapali u neprilike, na „poduži rok”, sa „okončanjem iluzija”…