Povratak fjužn momka

Džez proleće ove godine u Beograd stiže osam dana posle kalendarskog. Njega će, na simboličan način, doneti fjužn džez muzičar Viktor Bejli. Vanserijski basista, producent i aranžer sutra će u prostoru Bitef art kafea, u okviru promocije četvrtog studijskog albuma „Slippin’N’Trippin’”, nastupiti sa svojim pratećim sastavom „VictorBaileyGroup”. Reč „prateći” treba samo uslovno shvatiti, s obzirom na to da trojica Bejlijevih saradnika, u sastavu Deron Džonson (klavijature), Din Braun (gitara) i Pugi Bel (bubnjevi), takođe predstavljaju spoj nekih od najuticajnijih fjužn muzičara današnjice.

Viktor Bejli je svoju karijeru započeo još u tinejdžerskim danima, krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Svoje ime gradio je radom sa legendarnim sastavom „WeatherReport” i nekim od najvećih imena džeza, popa, fanka, ritam i bluza... Pomenimo samo Omara Hakima, Sonija Rolinsa, Džoa Zavinula, sastav „StepsAhead”, Madonu, Meri Džej Blajdž, Lerija Korijela, Bilija Kobama... Džonson, Braun i Bel, svoje „kaljenje” prošli su takođe radeći sa legendama muzike kao što su Majls Dejvis, Sil, Alanis Moriset, Markus Miler, Čaka Kan, Erika Badu, Dejvid Bouvi...

U intervjuu za naš list, Bejli otkriva da sa nestrpljenjem očekuje sutrašnji nastup.

Ovo je prvi put da u Srbiji nastupate kao „VictorBaileyGroup”, ali ne i prvi put uopšte.

– Upravo tako, ja sam nekoliko puta bio u vašoj zemlji. Ako me sećanje služi, nastupao sam i u vreme bivše Jugoslavije. U Srbiji sam poslednji put svirao u okviru „Nišvil” džez festivala, pre dve godine, kada smo nastupili Leri Korijel, Leni Vajt i ja. Nosim veoma pozitivne utiske sa tog nastupa i mogu da kažem da me uvek raduje atmosfera koju pravi džez publika u Srbiji. Primetio sam da ima puno mladih ljudi, entuzijasta, koji zaista uživaju u muzici.

Možete li da izdvojite neke razlike ili sličnosti između publike na ovom području i, recimo, u zapadnoj Evropi ili SAD?

– Ne, zaista nema nikakvih bitnih razlika. Jedina razlika može biti u muzici i načinu na koji je predstavljate. Ako to iznesete na pravi način, i publika će znati da to prihvati.

A kakva je Vaša interakcija sa publikom? Koliko inspiracije dobijate u toku samog nastupa?

– Slažem se, interakcija sa publikom može znatno da utiče na muzičara. Ja sam imao puno različitih primera u karijeri. Moj zaključak je da nema određenog pravila, sve zavisi od momenta. Nekada se koncert pretvori u pravu malu žurku, sa puno fank ritma, gde ljudi cupkaju i dobro se zabavljaju. Sa druge strane, ima i ozbiljnih momenata, kad publika sedi i pomno prati moj nastup.

Vaš poslednji studijski album pojavljuje se posle pauze duže od šest godina. Koji su razlozi za to?

– Izdavačka kuća sa kojom sam sarađivao bankrotirala je pre nekoliko godina. Očekivali smo da ponovo počne sa radom, u međuvremenu je bilo dosta planova, ali kako se mnogo toga izjalovilo, odlučio sam da preuzmem stvari u svoje ruke i osnujem sopstvenu etiketu.

Znači li to da je ekonomska kriza još pre nekoliko godina počela da uzima „danak” i u muzici?

– Apsolutno, ja gotovo da ne znam ljude iz sveta muzičkog šou-biznisa koje ova kriza nije posredno ili čak direktno pogodila.

Dakle, svi „stradaju”, bez obzira na njihov značaj i dužinu muzičkog staža?

– O, da, svi su pogođeni. Ja, doduše, mogu da govorim u svoje ime. Nekada sam mesecima unapred imao sigurne nastupe, znao sam i po pola godine unapred gde nastupam. Danas nije tako. Najsvežiji primer je taj da je naša aktuelna turneja znatno redukovana. Neki planirani nastupi morali su da budu otkazani, tako da će umesto nekoliko nedelja ovaj deo turneje trajati nekoliko dana.

Radili ste sa nebrojeno puno muzičara i nekim od najvećih zvezda savremene muzike. Kakva iskustva nosite iz takve saradnje?

– Da, veoma mi je drago da sam imao tu sreću da radim sa muzičarima koji predstavljaju velika imena. Rad sa njima mi mnogo znači i uglavnom predstavlja veliko zadovoljstvo. Sa takvim osobama lako nađete zajednički jezik, zato što su veliki profesionalci i tačno znaju šta hoće.

Postoji li neko ko je ostavio poseban utisak na Vas? Neka inspirativna priča, anegdota sa snimanja ili nešto tome slično?

– Ne bih izdvajao nikog posebno, zaista. Svako na svoj način nosi nešto posebno. Nemam nikakvu posebnu priču. Tačnije, ima ih puno, ali možda i previše za ovaj razgovor. Iz svog ugla mogu da kažem da mi je najdraže to što sam dobio priliku da radim sa muzičarima i grupama kojima sam se i sam divio kao tinejdžer, poput grupe „WeatherReport”.

I na novom albumu Vam gostuju vrsni i iskusni muzičari, a pored autorskih numera možemo čuti i klasike, poput Džona Koltrejna.

– Mene u svetu prepoznaju kao „fjužn momka”, možda i zbog širokog dijapazona žanrova kojima se bavim. Nikad nisam imao striktne odrednice šta volim da slušam. Još odmalena interesovali su me džez, pop, fank, bluz, rokenrol, praktično sve što je dobro i intrigantno. Takođe, deo mog interesovanja se uvek vraća, uslovno rečeno, klasičnom džezu, kao večitoj inspiraciji. Zato se i rado okrećem veličinama kao što su Koltrejn ili, recimo, Čarli Parker.

Kako ocenjujete današnju džez scenu? Imate li ideju kojim putem će se muzika kretati u bliskoj budućnosti?

– Puno dobrih mladih i nadasve talentovanih ljudi je u muzici, i treba ceniti njihovu upornost. A odgovor na drugo pitanje je veoma teško naći.