Topolanek: Obamin put vodi u pakao

Od našeg dopisnika
Prag, 26. marta – Samo dan po padu vlade u Pragu, češki premijer Mirek Topolanek demonstrirao je, kao aktuelni predsednik Saveta EU, u Evropskom parlamentu da nije izgubio samopouzdanje (koje, istini za volju, u njegovom slučaju ponekad prelazi u neotesanost). Istupio je, sedmicu uoči samita G-20 u Londonu i 10 dana pre dolaska američkog predsednika Obame u Prag, sa šokantno otvorenom i oštrom kritikom američkih antikriznih mera, posebnoprotiv upumpavanjahiljada milijardi dolara u privredu, koje je nazvao „putem u pakao”.

Istovremeno, jedan drugi evropski političar, britanski premijer Gordon Braun nastoji u Beloj kući da dobije podršku za evropske predloge za promene svetskog finansijskog sistema, o kojima će se odlučivati u sredu na samitu G-20. Topolanekova kritika je postala hit dana, a američka agencija AP označila ju je za najoštriju izjavu nekog evropskog političara na račun SAD od početka krize. Nezvanično se čuje da je češki ambasador u Vašingtonu Petr Kolarž doživljavao gorke trenutke, diplomate su nastojale da ublaže Topolanekovu „revolverašku” retoriku. Njegov portparol František Potužnik je, međutim, saopštio da on ostaje pri svojoj izjavi („kad nekome na putu preti da upadne u rupu, onda ga morate glasno upozoriti“). A češki vicepremijer Aleksander Vondra tvrdi da Topolanek reč „pakao” uopšte nije koristio. Istina, nije bila u pisanoj verziji, ali Topolanek kao Topolanek –voli da začini... Za drugi deo govora, takođe šokantan, krivi su, međutim, prevodioci koji su reč bond (tako Česi kažu za državne obveznice) zamenili sa „bomb” pa je ispala konstrukcija o tome da li Evropa hoće ili neće da kupuje američke bombe...

A samo nekoliko sati pre istupanja Topolaneka američki predsednik Barak Obama pozvao je sve zemlje sveta da sudeluju u stimulisanju svetske ekonomike, dok se Braun u Njujorku izjašnjavao za „celosvetski fiskalni i monetarni impuls”. „Tajms” piše tim povodom da je Topolanek ovim srušio nade Brauna u jedinstven nastup EU na londonskom samitu i bacio u zasenak njegovo istupanje u Njujorku.

Ipak, zemlje EU, možda sa izuzetkom Britanije, slažu se u jednom pred londonski samit – odbijaju da ulivaju u ekonomiku nove milijarde evra. Isključuju nove stimulativne pakete koje SAD, pa i MMF, traže od ostatka sveta– boje se ogromnih budžetskih deficita. Nove finansijske injekcije otvoreno je odbacio luksemburški premijer Žan-Klod Junker, koji stoji na čelu evrozone: „Postojeći stimulacioni planovi u EU su dovoljni. Isključujem da bismo mogli udovoljiti SAD i povećati pomoć ekonomikama.” Dodao je da zemlje EU žele da se u Londonu razgovara o dugoročnijim formama finansijske regulacije koje bi predupredile krizu.

Zemlje Unije su u decembru odlučile da uliju u ekonomike 200 milijardi evra. Još nekoliko stotina milijardi daju za sanaciju bankovnog sektora. Protiv daljih izdvajanja su naročito najveće zemlje–Nemačka i Francuska.

Guverner britanske centralne banke Mervin King upozorio je juče Braunovu vladu da dalja finansijska podrška privredi predstavlja sve veći rizik i da budžetski deficit može biti osetno veći od predviđenih 7,2 posto BDP (i taj predviđeni je osetno iznad onih u evrozoni).

Šef Evropske centralne banke Žan-Klod Triše traži da se ne podlegne američkom pritisku jer „politika Vašingtona izaziva bojazan od nesavladive zaduženosti”. Ukratko, jedna forma zaduženosti se samo zamenjuju drugom, koja može biti još opasnija, a onda ljudi neće ni hteti da troše pare koje im se daju...