Građani biraju, parlament smenjuje predsednika

Poslanici Narodne skupštine Srbije završili su juče načelnu raspravu o vladinim predlozima zakona o predsedniku Republike i o njegovom izboru, a ova dva akta deo su paketa od šest propisa, čije usvajanje je, po Ustavnom zakonu, neophodno za raspisivanje predsedničkih izbora. Ključna novina u odnosu na postojeća rešenja jeste to što će predsednika Srbije, koga će i dalje građani direktno birati, razrešavati parlament dvotrećinskom većinom glasova, a ne birači na referendumu, kako je predviđeno još važećim zakonom.

Predložene propise, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i poslanici vladajuće koalicije okarakterisali su kao "tehničke zakone, kojima se razrađuju odredbe Ustava". Za opoziciju su, međutim, ovi zakoni od suštinskog značaja, a zajednička primedba bila je "nepreciznost odredaba, koje regulišu položaj predsednika".

U polučasovnom izlaganju, ministar Marković je, između ostalog, naveo da se nadležnosti predsednika mogu konstituisati samo Ustavom, da predsednik "izražava državno jedinstvo" i da je predsednička funkcija nespojiva sa drugim javnim funkcijama. Marković je, kao novinu, naveo to što predsednik neće uvažiti obrazložen predlog vlade za raspuštanje Narodne skupštine, ukoliko je već podnet zahtev parlamentu za izglasavanje nepoverenja vladi. Marković je rekao i da su detaljno regulisana prava supružnika predsednika, ali i prava bivšeg predsednika.

Za Čedomira Jovanovića, šefa poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije, jedina javna funkcija koja je nespojiva sa predsedničkom, ako on izražava državno jedinstvo, jeste bilo koja stranačka funkcija, "što se zakonom ne pominje, a mora jasno da piše da je to zabranjeno". Jovanović smatra i da je nedopustivo to što predsednika biraju građani, a razrešava parlament. On je, takođe, zamerio što nije precizirano na osnovu čega će predsednik, prilikom odlučivanja o kandidatu za mandatara, znati ko može da obezbedi većinu u parlamentu i predložio da kandidat to "dokaže" potpisima 126 poslanika.

Prema rečima Tomislava Nikolića, zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, "ovo je zakon o pravima bivšeg predsednika, zato što je mnogo bolje razrađeno šta biva sa bivšim predsednikom, nego šta radi predsednik Republike." I Nikolić smatra da mora biti jasno napisano da predsednik Srbije ne može biti predsednik, ni funkcioner neke stranke. On je, takođe, istakao da ne mogu predsednika da obezbeđuju i vojska i policija, već da to moraju da rade jedni ili drugi. Što se tiče izbora predsednika, Nikolić je rekao da SRS traži da kandidatura bude podržana sa 50.000, umesto sa 10.000, potpisa birača "da ne biste više izmišljali veštačke kandidate". Nikolić je kazao i da radikali neće glasati za ove zakone. "Ima vas dovoljno da izglasate svaki besmisleni zakon, a predsednik skupštine će u svakom slučaju raspisati izbore i mi ćemo imati protivkandidata, ukoliko okolnosti u Srbiji budu dozvolile održavanje izbora".

Najavljujući da će poslanici Demokratske stranke glasati za zakone, Vlatko Ratković kazao je da su ovo tehnički zakoni, jer su, "sve odredbe sadržane u Ustavu". Srđan Šajn, lider Romske partije, kazao je da će glasati za zakone, jer omogućavaju raspisivanje izbora, Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina, kazao je da poslanici Saveza vojvođanskih Mađara na ove zakone gledaju kao na preduslov za raspisivanje izbora i najavio da će četiri mađarske partije imati zajedničkog predsedničkog kandidata "zato što smo poslednjih sedam godina stajali iza kandidata demokratskog bloka, koji uvek obeća da će raditi u interesu nacionalnih manjina, pa posle izbora to zaboravi". Pastor je kazao i da je protiv toga da za kandidaturu bude potrebno 50.000 potpisa, jer "to bi onemogućilo nacionalne manjine da predlože kandidata".

Goran Rakovac je najavio da će poslanici koalicije Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija podržati zakone "uz, možda, neke male korekcije amandmanima". Milisav Petronijević kazao je da Socijalistička partija Srbije neće podržati zakon o predsedniku Republike. Socijalisti smatraju da takav zakon treba doneti, ali i da on treba da reguliše nadležnosti predsednika Srbije, što ovaj zakonski predlog ne čini.

Skupština će sutra raspravljati o amandmanima na predložene zakone.

--------------------------------------------------------------------------

O budžetu i četiri "izborna" zakona u ponedeljak

Predsednik parlamenta Oliver Dulić zakazao je za ponedeljak, 3. decembra, novu sednicu na kojoj će se, kako je rekao novinarima, raspravljati o budžetu za narednu godinu i o četiri preostala zakona, čije donošenje je neophodno za raspisivanje predsedničkih izbora. Reč je o zakonima o vojsci, o odbrani, službama bezbednosti i spoljnim poslovima. Dulić je izrazio nadu da će svi zakoni neophodni za raspisivanje predsedničkih izbora biti doneti na vreme dodavši da to zavisi "od korektnog pristupa ovom poslu, društvenih dešavanja, kao i od nekih tema, koje bi, možda, mogle biti važnije za parlament od ovih zakona".
M. Čekerevac

--------------------------------------------------------------------------

Nikolić: Moja supruga neće primati platu ako postanem predsednik

"Najverovatnije ću biti izabran za predsednika Srbije, ali moja supruga neće koristiti pravo na platu kao što propisuje predloženi zakon o predsedniku Republike, rekao je novinarima u skupštini zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić. On je dodao da njegova supruga ne prima platu još od kad su devedeset treće godine "socijalisti proglašavali tehnološke viškove prema tome ko im smeta".

"Mislim da je uspešna karijera imati dobru porodicu, vaspitanu decu i unuke, tako da, što se moje porodice tiče, meni privilegije ne trebaju. Čak ni u vezi sa mojom penzijom, kojoj sam blizu, jer sam celog života radio", rekao je Nikolić.
M. N.