Selmani ruši etničke ograde

Od našeg dopisnika
Skoplje, 27. marta – Zadrti nacionalisti, Makedonci i Albanci, i ne samo oni, zatečeni su podatkom da je u prvom krugu nedavno održanih predsedničkih izbora u Makedoniji kandidat albanske Nove demokratije Imer Selmani osvojio 146.000 glasova, i da je čak 55.000 nealbanaca dalo svoj glas „makedonskom Obami”.

Lovci na izborne pikanterije izračunali su da je Selmani najviše glasova dobio u gradovima i naseljima u istočnoj Makedoniji u kojoj je prisustvo Albanaca statistički kuriozitet. Otkrili su takođe da je ovaj u Valandovu, rodnom gradu dvojice predsedničkih kandidata (Ivanov, Ružin), dobio 660 glasova, odnosno više nego što su osvojila druga dvojica makedonskih kandidata, Ljubomir Frčkovski i Ljube Boškovski.

Analitičari su ovu „promenu svesti” makedonskih birača proglasili fenomenom koji je posledica „poklapanja nekih okolnosti”, naglasivši da je još rano za izbornu praksu u kojoj neće biti presudna etnička pripadnost kandidata.

A Selmani je tu barijeru nacionalne pripadnosti probio zahvaljujući samom sebi, svojoj neporecivoj iskrenosti u prezentaciji svojih pogleda na makedonsku stvarnost i sposobnosti za komunikaciju lišenu izbornih štosova.

Možda i više od Makedonaca, njegovim izbornim trijumfom „među svojima” zatečeni su lideri dve vodeće albanske partije, posebno vladajuće Demokratske unije za integraciju, čije je predsedničke kandidate Selmani katastrofalno porazio. Za njega je glasala polovina albanskog biračkog tela, dakle polovina simpatizera partije Meduha Tačija i Ali Ahmetija.

Selmani, inače, nije imao pompeznu kampanju, a ona mu i nije trebala jer se pred biračima pojavio sa pristojnim minulim radom na funkcijama gradonačelnika skopske opštine Saraj i ministra zdravlja. Na obe mesta kvalitativno je pomerio propisane obaveze za svakoga ko se lati takvih funkcija.

Istovremeno, on je jedan od retkih albanskih političara u Makedoniji koji ničim nije demonstrirao nacionalnu pripadnost; pronašao je meru ophođenja i ponašanja, ne favorizujući i ne poričući da je istinski makedonski Albanac.

Nema nikakve sumnje da mu je u osvajanju nealbanaca tokom predizborne kampanje mnogo pomogla njegova sunarodnica i kandidat njegove nekadašnje matične Demokratske partije Albanaca Miruše Hodža. Upravo je ona svojim nastupima potvrdila da Selmani nije izuzetak u uvreženoj praksi etničke isključivosti, već da je zajedno snjom odraz novog poimanja suživota u etnički izmešanoj zajednici.

Zahvaljujući Selmaniju i gospođici Hodža, svi naredni izbori u Makedoniji imaćemanje međuetničkih klišea i tenzija. Svaki drugi ili bilo koji od njihovih sunarodnika koji se pri kandidaturi za bilo koju funkciju u Makedoniji pojavi, kopirajući ih, zavrediće pažnju i poštovanje birača drugih nacionalnosti.

Sigurno je takođe da će njihove pristalice u drugom krugu predsedničkih izbora svoj glas dati jednom od dvojice kandidata Makedonaca, onome koji je bliži njihovom političkom i ljudskom profilu.

Otuda i prognoza da će u nadmetanju između Đorđa Ivanova i Ljubomira Frčkovskog za novog predsednika Makedonije pobediti onaj za kojeg bude glasao veći broj Albanaca.