London i Moskva prebijaju račune

Nadležni organi u Londonu spremni su da Moskvi u najskorijoj budućnosti isporuče dvojicu ruskih državljana optuženih u domovini za više nezakonitih dela. Mediji u dve prestonice ne navode imena osoba sa liste za isporuku, kao ni dela koja su počinili, ali podsećaju da između policijskih službi dveju zemalja već čitavu deceniju tinja neka vrsta tihog rata, od kojeg su najviše profitirali upravo ljudi koji su se ogrešili o zakon. Za sada se ne zna ni da li je reč o takozvanim krupnim ribama, čije delovanje naginje i sferi politike, ili će kući krenuti obični kriminalci. U svakom slučaju, zaključak koji se nameće jeste da su Britanci konačno shvatili da ako nešto žele da dobiju – moraju nešto i da daju.

A da sa obe strane definitivno ima o čemu da se razgovara potvrđuje i primer nekoliko zvučnih imena, poput Borisa Berezovskog, jednog od najmoćnijih ruskih oligarha i „sive eminencije Kremlja” u vreme vladavine Borisa Jeljcina, potom Ahmeda Zakajeva, predstavnika pokojnog čečenskog predsednika Aslana Mashadova, ili Andreja Lugovoja, bivšeg pripadnika ruske Federalne službe bezbednosti, osumnjičenog da je u Londonu polonijumom otrovao svog kolegu Aleksandra Litvinjenka. Prvu dvojicu sa ovog kratkog spiska traže Rusi, poslednjeg – Britanci.

Podsetimo, Boris Abramovič Berezovski (poznat i pod imenom Platon Jelenjin) već godinama boravi u Londonu, pod pokroviteljstvom britanskih vlasti. Pare i status je sticao u „novoruskom” poslesovjetskom društvu. Pročuo se mahinacijama sa prodajom automobila „lada” (koje nikada nije isporučio), vlasništvom nad naftnom kompanijom „Sibneft”, kontrolisanjem najjačih državnih medija poput nacionalne televizije ORT (sadašnji Prvi kanal), više uglednih dnevnih listova…

Sa Tatjanom Djačenko, Jeljcinovom kćerkom, bio je krajem devedesetih godina najistaknutiji predstavnik, takozvane, „familije” – uskog kruga kremaljskih moćnika. Aktivno je podržavao Jeljcinovu predizbornu kampanju 1996, kao i kampanju Vladimira Putina 2000. Kola su mu krenula nizbrdo baš u vreme Putinovog predsednikovanja koje je obeležilo definitivno uklanjanje oligarha iz političkog života. Osuđen je u odsustvu na šest godina zatvora i obavezu povraćaja devet miliona dolara koje je ukrao od ruske avio-kompanije „Aeroflot”. Ruske vlasti ga sumnjiče i za učešće u likvidaciji novinarke Ane Politkovske i, već pomenutog, Litvinjenka. Traže ga i Švajcarska, Brazil, Francuska, Holandija...

Ahmed Halidovič Zakajev, takođe već godinama u izbeglištvu u Londonu, aktuelni je premijer nepriznate čečenske republike Ičkerije. Nekada je bio glumac pozorišta u Groznom (Čečenija), sa posebnom sklonošću ka Šekspirovim komadima, ali ga je Prvi čečenski rat odveo drugim stazama. Po okončanju ratnih dejstava, u vladi Džohara Dudajeva (kasnije likvidiranog od strane ruskih specijalaca) postavljen je za ministra kulture. Posle izbora Aslana Mashadova za šefa čečenske države 1997. postaje ministar spoljnih poslova. Na istu funkciju izabran je i 2006, ovaj put u vladi Abdula Salima Sadulajeva. U Rusiji je optužen da je kao ratni komandant između 1995. do 2000. stajao iza više terorističkih napada, ubistava i otmica.

Zakajev je utočište u Velikoj Britaniji našao zajedno sa mnoštvom čečenskih saboraca. Rusija je optuživala vlasti u Londonu da aktivno pomažu teroriste time što im dozvoljavaju da u Ujedinjenom Kraljevstvu organizuju logore za vojnu obuku, prikupljaju pare za vođenje rata protiv Rusije i slično. Zakajev je u tom poslu imao značajnu ulogu. Njegovo ime ponovo je osvanulo u ruskim medijima pre nekoliko nedelja kada mu je sadašnji predsednik Čečenije Ramzan Kadirov, u okviru politike svečečenskog pomirenja, ponudio da se slobodno vrati u zemlju i ponovo zaigra u prozorištu u Groznom.

Britanci, sa svoje strane, očekuju da im iz Moskve bude isporučen Andrej Lugovoj. Teško je posle svega reći da li im je sudbina osumnjičenog za ubistvo Aleksandra Litvinjenka važnija zbog zadovoljenja pravde, ili zarad potrebe britanskih istražitelja da operu obraz pred ostrvskom javnošću. U svakom slučaju, bivši efesbeovac se trenutno bavi drugim poslovima. Nedavno je najavio da će se kandidovati za gradonačelnika Sočija, od čega je kasnije odustao. Nije teško pretpostaviti da se za pomenuti posao zainteresovao, pre svega, kako bi se što bolje obezbedio od britanskih progonitelja.

Kako će proći razmena dvojice optuženika sa početka teksta, ostaje da se vidi. Ali ako posle deset godina odlaganog poteza usledi i drugi i treći, i sve se pretvori u nezaustavljivu lavinu, mnogima i u Britaniji i u Rusiji slede besane noći.

--------------------------------------------------------

Demonstracijama do izbegličkog statusa

U Rusiji je pre neku godinu vladala prava pomama za statusom azilanta u Velikoj Britaniji. Javna je tajna bilo to da je najjednostavniji način za dobijanje britanske iseljeničke vize aktivno učestvovanje u antivladinim demonstracijama. Ukoliko vas pri tome neko od fotoreportera svetskih agencija uslika kako se povijate pod pendrecima ruskih policajaca, viza vam je bila – obezbeđena.