Potraga za modelom „idealnog kapitalizma"

Urušavanje tekućeg finansijsko-ekonomskog poretka razvijenog sveta, decenijama zasnovanog na apsolutnoj vladavini slobodnog tržišta, pozadinskoj ulozi države i svetinji privatnog vlasništva, pokrenulo je od prošle jeseni široku debatu o budućnosti sveta – posle krize. U vizijama novog sveta sutrašnjice, zapadni naučnici, biznismeni i političari listom insistiraju na oplemenjenim verzijama „atlantskog kapitalizma”...

Zimus, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Bil Gejts izjasnio se za „kreativni kapitalizam”. U alpskom zimovniku, lider britanske opozicije Dejvid Kamerun založio se tom prilikom za „kapitalizam sa savešću”. Francuski predsednik Nikola Sarkozi odskora insistira da samo „moralni kapitalizam” ima budućnost, dok baron Ričard Lajard, osnivač čuvene Londonske škole ekonomije, smatra da je „sebičnom kapitalizmu” odzvonilo.

Od proletos, „nordijski model kapitalizma” ima sve više pristalica sa obe strane Atlantika. „Nordijski političari bili su veoma mudri tokom privredne krize koja je pred kraj 20. veka pogodila sever Evrope. Umesto protekcionizma i nacionalizacije, nordijski političari su razradili model kapitalizma široko otvoren globalizaciji, sa privremeno presudnom ulogom države, egalitarnim sistemom obrazovanja i širokim sistemom socijalne zaštite. Nordijski model je „budućnost kapitalizma”, ocenio je Jorma Olila, predsednik Nokije i „Rojal-Dač-Šela” u anketi „Fajnenšel tajmsa.

Blistava pamet nadneta nad budućnošću kapitalizma, ipak nema tapiju na ono što dolazi.

Niko pouzdano danas ne zna kako će izgledati svet kada izađe iz tekuće globalne ekonomske krize upozorio je još zimus profesor Klaus Švab, predsednik i osnivač Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Zaglibljen u vrtlogu krize koja kruni postulate današnjeg globalnog poretka , svet se ipak grčevito upinje da sagleda nadolazeću budućnost. Koliko kriza muti pogled unapred? I, koliko bi uopšte današnja kriza mogla potrajati ? Do Božića 2010, kako se nada vodeći svetski trgovac dijamantima „De Birs”? Ili još 15 godina kako smatra Ron Pol, bivši ekonomski savetnik Džordža Buša? Možda čak i , tridesetak godina koliko je trajao ekonomski bum koji je izazvao krah američkog hipotekarnog tržišta u leto 2007. godine?

I, kako će u toj, nepredvidivo dugoj krizi proći postojeći globalni modeli društvenog uređenja- pre svega zapadni kapitalizam- koji od pada Berlinskog zida do pre dva leta, nije imao dostojnog konkurenta?

Luksuz teorijske razrade mogućih modela budućnosti društvenog ustrojstva sveta nije na raspolaganju izabranim političkim liderima u koje je uprt pogled milijardi ljudi teško pogođenih sadašnjom krizom.

Ko će, dakle, i u kom smeru povesti svet iz današnjeg nezapamćenog košmara?

Aspiranata nema na pretek.

Upadljivo odsustvo inicijative UN povodom finansijsko-ekonomske krize koja se sa Zapada proširila na ostatak sveta – izguralo je u prvi plan predstojeći samit G-20 najrazvijenijih zemalja sveta u Londonu 2. aprila.

Prošle jeseni, kada je zakazivao aprilski samit G-20, britanski premijer Gordon Braun bio je pun optimizma da će lideri najrazvijenijih zemalja sveta iduće sedmice „sastaviti ne samo pravila za izlazak iz globalne krize nego i smernice da se sličan košmar više nikada ne ponovi”. Londonski „Ekonomist” smesta je cinično upitao zašto oni koji su krizu izazvali veruju da su baš oni pozvani da svet izvuku iz krize u koji su ga uvukli? U međuvremenu, Rusija, Kina, Brazil, Južnoafrička Republika i niz drugih zemalja nisu štedeli reči kritike na račun nezajažljivog kapitalizma koji je negovanjem apetita ka nekontrolisanim rizicima na finansijskom tržištu sveta, izazvao današnju moru.

Brazilski predsednik Luis Injasio Lula da Silva je Gordonu Braunu skresao u lice da „su današnju krizu izazvali bledoliki muškarci plavih očiju” – prastari nadimak kojim siromašniji deo sveta opisuje elitu anglosaksonskog političkog i finansijskog establišmenta.

„Svet ugrožen pohlepom Zapada ne mari mnogo da li će kapitalizam uopšte opstati posle krize koju su izazvali. Mnogo je važnije kakvo će društvo biti svet posle krize: koliko trajnih ožiljaka će ostati na ovoj civilizaciji koja je decenijama verovala u vođstvo Zapada. Priželjkujem svet koji nije zasnovan na spekulacijama, protekcionizmu bogatih, društvo bez dogmi, pravičnije i neopterećeno potrošnjom, profitima ”, rekao je Lula da Silva.

Ne sprema samo južno krilo G-20 predloge radikalno oprečne od dnevnog reda koje priželjkuje tvrdo jezgro kapitalističkog Zapada.

Rusija i Kina već su najavile da će, između ostalog, zahtevati uvođenje nove svetske rezerve valute umesto kompromitovanog američkog dolara, temeljnu promenu odnosa snaga u vodećim međunarodnim finansijskim institucijama poput Svetske banke i MMF-a. Zapadno krilo G-20 ovih dana upinje se sa mukom da prikaže jedinstvo pred samit od koga se toliko očekuje.

Evropa više uglavnom ne bira reči da iskaže otpor prema američkoj težnji da povede svet iz krize, niti krije sumnju u mogućnost Vašingtona da i samu privredu SAD izvuče iz košmara. „Obamim plan za ekonomski oporavak SAD put je koji vodi u pakao”, zavapio je nedavno u Evropskom parlamentu češki premijer Mirek Topolanek. U odavno nezabeleženom nastupu političke solidarnosti, Nemačka i Francuska već su javno odbile sugestiju SAD da EU postupi po „američkom modelu” za spasavanje posustale privrede Starog kontinenta.

Kapitalistički Zapad odavno na javnoj sceni nije bio tako nejedinstven kao danas.

Ambiciozna želja Gordona Brauna da aprilski samit G-20 bude sudbonosna prekretnica na kojoj će vodeće zemlje kapitalističkog Zapada ponovo preuzeti navigaciju sveta – sve manje deluje realno. Mnogo je verovatnije da će se učesnici dogovoriti o tehničkim merama kontrole krize, jačanju globalne regulative finansijskih tržišta, promeni startnih uloga članica MMF-a i Svetske banke, gašenju „poreskih utočišta”...

„Novovekovni otklon političke i ekonomske moći sa zapada na istok biće ovog puta upadljiv...”, procenio je nedavno američki „Volstrit džornal”.

Koncept zapadnih društvenih svetinja danas kao da je na sudbonosnom ispitu: put kroz čistilište izgleda je neizbežan.

Tanja Vujić