Ne tražim jagode u januaru

- Problem nije udati se, problem je naći pravog čoveka sa kim treba podeliti život. Te strahove imaju i žene i muškarci, jer je 21. vek doneo toliku brzinu življenja, probleme u komunikaciji, mnoštvo predrasuda, strahova od vezivanja i previše pasivnosti što se tiče zbližavanja da je i pronalazak srodne duše postao mnogo teži. Isto tako, moramo da priznamo da je i mnogo lakše udati se sa 18 ili 20 godina nego sa 30 ili 35. Kriterijumi su takvi da nekad ni žene ni muškarci ne znaju šta žele. Mi nismo više kao naše bake. Mi ne živimo u takvom vremenu. Nekad je jedini ženski zadatak bila udaja. Sada je tu i obrazovanje, profesija, usavršavanje u svakom pogledu, a sve to moraju da urade pazeći da ne izgube sebe, svoje prijatelje, da sačuvaju dobre porodične odnose i da dobro izgledaju. I onda kad sve to završe da nađu "njega". Težak zadatak, zar ne? Muškarci to ne cene. Čini se da oni samo sede i čekaju. A čekajući napune 40, 50 godina. Onda stigne kriza srednjih godina i dok se okrenu - nema više žena, devojaka, nema prijatelja jer su se oženili, nema porodice jer su digli ruke od njih... Ostaju sami u svom jadnom samačkom životu. Muškarci, trgnite se već jednom!

Već ste mama jednog dečaka, sad ste ponovo trudni. Kako podnosite trudnoću?

- Odlično! Uvek govorim svojim drugaricama da im svima želim trudnoće kao što su bile moje. Ja uvek radim do poslednjeg dana, trudim se da ne budem trudnica koja se samo izležava i spava, iako mi je sad to dosta teško. Nikad nisam imala neke nenormalne želje za kiselim krastavcima ili jagodama usred zime. Mislim da je to čisto prenemaganje i da žene koje traže nemoguće stvari u svojoj trudnoći u stvari pokušavaju da iskamče malo pažnje od svog muškarca bar tada kad su trudne. Jedino što mi smeta jeste to što ne mogu da se obučem onako kako hoću i što kad otvorim svoj ormar samo gledam u divne stvari koje ne mogu da nosim. I što kad prođem gradom više ne smem da pogledam u izloge, jer nema ničega za moj stomak!

Da li Vaša nova knjiga "Devojke iz kraja" razmatra tematiku muško-ženskih odnosa?

- I ovo je priča o Beogradu i Beograđankama, kao i u prvom romanu. Ipak, sada više to nisu devedesete, već današnje vreme i neke sasvim obične devojke iz kraja. Ili se bar tako čini... Ono što je važno reći za ovu knjigu jeste da govori o devojkama kao što smo sve mi. Možda obične i nezanimljive na prvi pogled imaju više da ispričaju od zvezda. U svakoj devojci ovog grada krije se neka tajna. I svaka je posebna, a da možda to ni ne zna. A i neki likovi iz prve knjige se provlače i kroz ovu drugu... To je odgovor za sve one koji su me stalno pitali da li ću napisati nastavak "Sponzoruša".