Nema lošeg policajca, samo loših starešina

Prošlonedeljno ubistvo Đorđa Zarića, koji je nastradao posle potere Interventne jedinice za automobilom u kojem je ovaj mladi fudbaler bio suvozač, izazvalo je veliko nezadovoljstvo u javnosti koja traži odgovore na mnoga pitanja. Čini se da je, sudeći po izjavama Milorada Veljovića, direktora policije Srbije, koji za naš list govori o ovom, ali i drugim pitanjima, u još većem interesu MUP-a Srbije da se ceo slučaj do kraja rasvetli.

Da počnemood slučaja ubistva Đorđa Zarića.Da li se znaju sve činjenice o ovom nemilom događaju?

To je događaj koji još nije rasvetljen do kraja i koji je tragičan za dve porodice. Naravno, veća je tragedija za porodicu Zarić koja je izgubila svoje dete. Utvrđujemo sve okolnosti pod kojima je nastradao Đorđe Zarić, pre svega da saznamo da li je tu bilo nešto što nije u skladu s pravilima u postupanju. Međutim, ne mogu ništa konkretno da saopštim jer veštačenje još traje. U interesu je MUP-a, ali i u interesu cele javnosti, da se sazna šta se tu dešavalo. Policija nema interesa da sakrije bilo šta u ovom slučaju. Naprotiv. Nema potrebe da se policija napada dok se sve okolnosti ne razjasne. Vrlo brzo se očekuje nalaz veštaka, posle čega će sve biti predočeno javnosti.

Da li je možda potrebno uvesti novi način kontrole Interventne jedinice?

Suština je da je svima u interesu da se sve rasvetli. Tek tada ćemo moći da znamo šta dalje da radimo i šta možda da menjamo u Interventnoj jedinici. Učiniću tu jedinicu još otvorenijom, dozvoliću svim medijima da provedu po smenu s njima, da se vide šta ti policajci rade. Nema tu ništa da se krije. Čekam analizu celog događaja sa svim činjenicama. Shodno tome, preduzećemo odgovarajuće mere u smislu drugačijeg organizovanja, načina rada i kontrole te jedinice, ukoliko to bude bilo potrebno. Učinićemo je potpuno dostupnom javnosti da se vidi kako oni intervenišu, čak i u situacijama koje iziskuju velike rizike po njihove živote.

Pojedini komentari stručnjaka ukazuju na problem u selekciji i prijemu pripadnika te jedinice?

Sve je strogo regulisano po tom pitanju. Prilikom prijema pripadnika u ovu jedinicu, policajac–kandidat mora da ima već postignute dobre rezultate u radu, da ima izgrađen odnos prema radu, psihofizičku spremnost, smisao za timski rad i motivaciju. Kandidat prolazi kroz selektivnu obuku koja podrazumeva test psihofizičkih sposobnosti u koji su uključeni instruktori i psiholog PU za grad Beograd. Radi se test iz poznavanja poslova policije sa obaveznim pitanjima ovlašćenja policije s težištem na upotrebu sredstava prinude. Kandidat prilikom prijema takođe polaže test opšte informisanosti i obavezni test u rukovanju i korišćenju vatrenog oružja. Ukoliko se posumnja u psihofizičku sposobnost kandidata, psiholog preduzima određene mere iz svoje nadležnosti, odnosno takve kandidate upućuje na ciljane lekarske preglede.

Ipak, građani se žale na pojedine slučajeve brutalnosti pripadnika Interventne jedinice. Treba li nešto menjati u načinu rada te jedinice?

Ovo što se desilo nije dobro, ali sada ceo događaj ne treba zloupotrebljavati i činiti nešto što ne bi bilo dobro ni za koga. Pokušavamo da dovedemo najobučenije ljude koji poseduju određena iskustva i znanja za obavljanje tih poslova. Jer ovo je veoma neprijatan događaj. Po sistematizaciji, Interventna jedinica bi trebalo da broji 317 policajaca, ali ih ima samo 141, što je ukupno 40 odsto popunjenosti. Ta jedinica je formirana radi brzih i efikasnih intervencija u slučajevima teških krivičnih dela sa elementima nasilja, zatim hvatanja kriminalaca, hapšenja osoba s poternica, pronalaženja ukradenih motornih vozila i predmeta, kao i kontrola objekata koji su interesantni zbog bezbednosti. Oni se bave najtežim stvarima, između ostalog sprovode zatvorenike iz zatvora do suda, intervenišu pri hapšenjima opasnih kriminalaca, angažuju se kad se narušava javni red i mir u težem obliku…

Kako mislite da se zloupotrebljava ovaj događaj?

Moramo da budemo svesni činjenice da što bude veća kriza biće i više kriminala. U tom delu, policija mora, kao jedan od stubova države, da da svoj doprinos. Politika ne sme da zloupotrebljava policiju. Policija ne sme da bude politička. Nisam stranačka ličnost, želim samo da radim svoj posao, a da policija bude poštovana. Nisam pristalica velike hijerarhije, ali želim da policajac ima svoje ja, da razmišlja svojom glavom, a ne samo da izvršava naređenje, ne ulazeći u to da li je naređenje dobro ili loše. Nisam pristalica toga da se policija kažnjava samo radi kažnjavanja i da bi starešine pokrile nedovoljnu kontrolu delatnosti policije. Za mene nema lošeg policajca, postoji samo loš rukovodilac. Mislim da je najbitnije da policija bude dobro opremljena i stimulisana za svoj rad. Jedan od problema jeste i slaba popunjenost policije. U Beogradu je popunjenost 70 odsto, od tog broja, 30 do 40 odsto ljudi putuje sa strane. Nema dovoljno policije u Beogradu, što je veliki problem.

Kako rešiti taj problem?

Teško. Kako da stimulišem čoveka koji ima platu od 30.000 dinara. Prijavljujemo policajce koji uzme mito od 10 evra i na taj način ostane „kriminalac” za ceo život koji je naneo ljagu sebi i svojoj porodici, dok s druge strane imamo ljude koji na sumnjiv način dođu do miliona evra i na slobodi su, a pri tom ih nazivaju „uglednim biznismenima”. Budžet je ograničen. Sada je, da bismo primili jednog čoveka u MUP, van postojećeg broja, potrebna saglasnost Ministarstva finansija da odobri nova sredstva. Dolazimo u ozbiljan kadrovski problem jer ljude sa 50 godina života u šaljemo penziju. Ko će da obuči mlađe ljude? Nažalost, lako se odričemo ljudi, a kažem imamo poteškoće s primanjem novih. Moramo to na pozitivan način da rešimo.

Zar se budžet MUP-a ne popunjava izdavanjem pasoša, ličnih karatai naplatom kazni?

Od izdavanja pasoša i ličnih karata policija ne dobija nijedan dinar, a sve je to u našoj nadležnosti i sve nezadovoljstvo građana upućeno je na naš račun. Od saobraćajnih prekršaja sav novac ide u budžet Srbije ne MUP-a. Mnoga sredstva koja mi obezbeđujemo državi se ne vraćaju policiji adekvatno.

Ipak, u javnosti se stekao utisak da se MUP ne bori protiv zloupotreba u svojim redovima?

Naravno da se borimo protiv onih koji blate službenu značku. Prošle godine otkrivena su i prijavljena 574 krivična dela izvršena od strane 576 policijskih službenika. U januaru i februaru ove godine podnete su prijave protiv 63 policajca zbog 64 krivična dela, a samo od 1. marta do danas prijavljeno je 48 policijskih službenika zbog 58 krivičnih dela. Policija je glomazan sistem u kojem radi više od 40.000 ljudi. Ne smemo da dozvolimo da pojedinačni slučajevi, u tolikoj masi ljudi, stvaraju sliku o celoj policiji. A svi znaju koliko smo otkrili i uhapsili organizovanih kriminalnih grupa koje su nanele ogromnu štetu budžetu i državi.

U velikoj meri je to nepoverenje javnosti prouzrokovano slučajem Ranka Panića koji je nastradao tokom skupa podrške Radovanu Karadžiću. Smatra se da MUP tu nešto krije?

Tu se apsolutno ništa ne krije i na tom slučaju se radi. Nema razloga da se bilo šta krije. Postupamo po zahtevu, a da ne bi bilo manipulacija, slučaj je dostavljen Sektoru unutrašnje kontrole. To je urađeno da bi se izbeglo nečije mišljenje da Direkcija policije ne želi da valjano proverava svoje ljude.

Kakve je rezultate policija postigla prošle godine u suzbijanju organizovanog kriminala?

Značajne rezultate smo postigli u oblasti organizovanog finansijskog kriminala. Podsetiću na akcije otkrivanja grupa kao što su „Prokredit”, koja je brojala 12 članova i koja je pribavila korist od više od dva i po miliona evra, zatim „Zrenjaninska grupa”, koja je nanela štetu državi od trista pedeset četiri miliona dinara. Prošle godine smo otkrili i grupu od 14 članova koja je uz pomoć falsifikovane dokumentacije uzimala kredite od „NLB kontinental” banke u Inđiji, kao i grupu od 29 članova koja se bavila pranjem novca. Za prva tri meseca smo otkrili grupu od 20 ljudi koja je obezbeđivala lažne vojne invalidnine, kao i grupu koja je zloupotrebljavala novac iz Nacionalnog investicionog plana. Uhapšena je i grupa koja je u Srbiji i zemljama Evropske unije pustila u opticaj nekoliko stotina hiljada falsifikovanih evra, kao i devetočlana grupa koja se bavila pranjem novca. Te akcije će biti nastavljene i intenzivirane.

Ipak, čini se da je korupcija najznačajniji problem države? Šta je urađeno na tom polju?

Korupcija jeste problem koji izjeda Srbiju i protiv toga ćemo se još žešće boriti. Prošle godine su veoma poboljšani rezultati u otkrivanju krivičnih dela sa elementom korupcije. Otkriveno je 3.318 ovih krivičnih dela što je, posmatrajući po godinama, najviše od 2000. godine. To će i dalje biti jedan od prioritetnih zadataka i policije i države.

-----------------------------------------------------------

Tajna ubistva u Knjaževcu

Preksinoć je rasvetljen slučaj ubistva Radice Lukić, supruge sudije Velibora Lukića iz Knjaževca. Možete li da nam otkrijete više detalja o ovom slučaju?

Istražuju se motivi ovog zločina. Uhapšen je osumnjičeni za ovo ubistvo Ljubiša Tošić iz Knjaževca. Brzo rasvetljavanje ovog slučaja je pokazatelj opredeljenja policija da se žestoko suprotstavi svakom obliku kriminala.

Dušan Telesković