Test odnosa svet – Obama

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. marta – Globalna scena trenutno podseća na pripreme filma o sudbini sveta – u kome će nosilac glavne uloge biti nova „zvezda”, šef Bele kuće Barak Obama, ali da ni pisanje scenarija ni režija neće biti povereni isključivo Americi već još nepostojećem međunarodnom timu. Ujedno liči i na fudbalski meč, gde rivalske ekipe teže šutiraju na jedan gol, iako pravila nalažu da se cilja i u drugu mrežu.

Teško je, međutim, poverovati da se brzo mogu izvesti tako korenite promene u igranim predstavama koje počivaju na pravilu „zna se ko kosi, a ko vodu nosi”. Strateškim rečnikom kazano: na novom delikatnom testu su budući odnosi sveta sa Amerikom, čiji su potezi dugo usmeravali druge, da bi sada i nju i ostale doveli do najveće krize ekonomskog, a možda i ukupnog internacionalnog, poretka posle Drugog svetskog rata…

Usred takvih, reklo bi se, sudbinskih iskušenja, našlo se mesta i za spektakularne paradokse. Spoljna (kao i ovdašnja) popularnost Obame je veća nego ijednog američkog predsednika u novijoj istoriji, a što je u direktnoj suprotnosti s naraslim nepoverenjem u američke smernice.

Izvesno je – kako danas u udarnim storijama sugerišu „Njujork tajms” i „Vašington post” – da će se on, na predstojećem prvom predsedničkom putovanju izvan američkog kontinenta, prilikom susreta s liderima Grupe 20, NATO i EU suočiti sa otporima partnera. Kako klasičnom, dosad dominantnom, američkom modelu razvoja, tako i aktuelnim vašingtonskim receptima za zalečenje trauma izazvanih prevashodno raznim ovdašnjim jednostranostima, preterivanjima i zapostavljanjima promena u globalnim kretanjima.

Šef Bele kuće će nastojati – ističu njegovi ovlašćeni saradnici, među kojima i zamenik predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkl Froman – da na tri pomenuta samita „sluša, ali i da predvodi davanjem primera drugima”. Ovaj drugi deo misije biće mu znatno teži – ocenjuje „Tajms” – ne samo zbog negativnog nasleđa koje je u odnosima sa svetom ostavio Džordž Buš mlađi, već i zato što „u mnogim prestonicama postoji uverenje da SAD više nisu u poziciji da drugim zemljama diktiraju ni ekonomsku politiku niti da šire nametnu svoju volju u slučajevima kao što su pojačavanje rata u Avganistanu uz izvlačenje (postepeno) iz Iraka (gde su invazijom pre šest godina navukle na sebe gnev ili bar podozrenje svetske većine).

Kad se sledeće nedelje u Londonu sretne s predstavnicima Grupe 20 (razvijenih i zemalja u razvoju), Obama će se suočiti, dodaje se, i s „filozofskom podelom”. Ne samo o ekonomskim, već i o bezbednosnim (rat, antiterorizam, neširenje oružja za masovno uništavanje) i diplomatskim (usaglašavanje pristupa) pitanjima.

Teško će, nastavlja se, izdejstvovati saglasnost i tradicionalnih saveznika. Evropljani, precizira se, nisu voljni da slede Amerikance u njihovom astronomskom izdvajanju za stabilizacioni program, jer već imaju „jaku mrežu socijalne sigurnosti” i „više strahuju od inflacije”. Takođe, više bi voleli da se traži put izlaska sa avganistanskog fronta, dok se odavde na njega šalju vojna pojačanja, uz povećane izdatke…

Obamin tim poručuje da „neće nikome nametati da se odmah opredeli” već da će se truditi da se uspostavi „novi model međunarodne saradnje”. Ali, primećuje harvardski profesor Kenet Rogof, američki „brend” je „oštećen sadašnjom krizom i svet ne bi da sluša vašingtonske savete za vođenje privredne politike”. Na delu je „temeljno preispitivanje američkog puta kao modela za ostale” – konstatuje i Esvar Prasad, bivši funkcioner Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Organizacije čije prestrojavanje, s povećanim učešćem u njenom odlučivanju, traže rastuće sile – kao što su Kina, Rusija, Indija, Brazil – navodi „Post”.

Postoje i naznake mogućne saglasnosti. Svi se načelno slažu da je neophodna reforma globalnog finansijskog sistema. Uz veću državnu regulaciju visokorizičnih („hedž”) aranžmana i za „koordinisani nadzor globalnog finansijskog sektora”.

Kako bi se bar te početne akcije izvele, još nije izvesno. Kao osnovna zagonetka se nameće: da li će se tražiti zajednički izlaz iz krize ili će se ka spasavanju ići pojedinačno, regionalno?

Zasad izgledaju najizvesnija – eksperimentisanja. Među njima i – prvi veći test odnosa sveta sa Obamom, kao predigra za preuređivanje ukupnih odnosa Amerike s drugima, kao i svih unutar obe te strane.