Pevaj pa plati

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo sve češćih, medijski propraćenih, uglavnom uspešnih i dobro posećenih nastupa domaćih i stranih muzičara i sastava. Aktuelni period, koji se poklopio sa ekspanzijom svetske ekonomske krize, donosi nam brojne vesti o uvođenju ili povećanju poreza u različitim oblastima života.

A kako u praksi funkcioniše naplata poreza i ostalih naknada i taksa koje se odnose na nastupe domaćih i stranih izvođača?

Portparol Beogradske arene, Jasmina Krstić, kaže da se svi segmenti u oblasti obaveza ove ustanove (uključujući i izmirenje svih poreza, naknada i taksa vezanih za nastupe domaćih i stranih muzičara) striktno poštuju.

– Arena predstavlja ustanovu koja uredno i blagovremeno plaća sve poreze i takse propisane zakonom. Bez obzira na to kolika će biti ukupna zarada nekog izvođača ili grupe, mi snosimo sve troškove koji predstavljaju naš deo obaveze. Moraju se ispuniti sve pravne obaveze i što se tiče toga sve je jasno, nezavisno od toga hoće li neki koncert doneti profit ili ne. S druge strane, nema pravila hoće li neki koncert biti uspešan, posećen i tome slično. Često se dogodi da neki nastup bude ispod očekivanog (uglavnom što se tiče posećenosti), ali ima još više primera da koncerti prevaziđu sva očekivanja.

Ukupan porez na celokupnu zaradu iznosi i više od 20 odsto. U taj porez ulazi više stavki, naknada i taksa, kao što su takozvani porez na ulaznice (pozivnice i ulaznice u redovnoj prodaji), PDV, autorska naknada za SOKOJ, Crveni krst... Na osnovu ovih stavki i procena o eventualnoj posećenosti koncerta i aktuelnosti muzičke zvezde formira se i cena ulaznica. Takođe, vodi se računa i o platežnoj moći potencijalnih posetilaca koncerta.

Krstićeva dodaje da je Arena relativno nov objekat i nema dug istorijat održavanja koncerata, i da su praktično sva dosadašnja iskustva pozitivna.

– Do sada smo radili sa inostranim izvođačima i grupama, a sa domaćim izvođačima praktično nemamo iskustva, bar ne kao organizatori. Situacija je ista sa izvođačima iz regiona, kao iz Evrope i sveta. Svaki muzičar iz regiona tretira se isto kao i neko iz EU, ili ostalih zemalja u svetu.

Postoji i opcija da organizator nastupa bude koncertna agencija koja zakupljuje Arenu. U tom slučaju ona snosi troškove, a samim tim i poreske i druge obaveze.

Dragiša Golubović, predsednik Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije, kaže da je zakon u ovoj oblasti jasan, ali da su mehanizmi za njegovo sprovođenje neefikasni.

– Svi muzičari koji svojim radom ostvaruju neki prihod treba da podležu porezu na izvođačke honorare i tu nema nikakve dileme. Druga je stvar što mali broj izvođača podleže tom oporezivanju, zato što ne postoje efikasni kontrolni mehanizmi nadležnih organa. To pitanje je zakonom dobro regulisano. Postoji zakon o porezu na dohodak građana, a u okviru njega segment koji se odnosi na porez na autorske honorare, a pod time se podrazumevaju i izvođački honorari. Kod nas ne postoji puno ozbiljnih ustanova kao što su „Sava centar” ili Arena. Mnogi nastupi po raznim lokalima i hotelsko-ugostiteljskim objektima ugovaraju se „na crno”, često uz usmeni dogovor i bez ugovora. Kad bi se zakon striktno primenjivao, kad bi nadležne inspekcije pooštrile kontrolu, mnogi poslodavci bi platili visoke kazne zbog angažovanja muzičara bez ugovora, jer se to automatski tretira kao rad „na crno” i suprotno je Zakonu o radu i Zakonu o porezu na autorske, odnosno izvođačke honorare.

Golubović naglašava da je dužnost sindikata na čijem je čelu, kao i sindikata uopšte, da zaštiti sva prava i doprinese pravilnim i ravnomernim regulisanjem obaveza njihovih članova.

– U našem sindikatu ima oko 4.000 registrovanih izvođača, ali većina njih nije poznata. Najviše je ugrožen običan, „mali”, muzičar, muzičar sa malim primanjima, koji je, ma koliko kvalitetan, često, simbolično rečeno, „uslovljen” da svira za malu sumu i bez ugovora jer nema efikasnih mehanizama kontrole. A oni koji ne žele tako da rade rizikuju da ostanu bez ikakve zarade jer prilika za nastup nema uvek puno. Slobodno se može reći da većina njih radi praktično za bakšiš.

Sagor Mešković, pi ar menadžer „Egzita”, kaže da je kod nas procedura takva da organizator na sebe preuzima finansijske obaveze što se tiče nastupa stranih izvođača.

– Ugovore koje država priznaje jesu ugovori koje promotor sklapa sa izvođačem, a taj ugovor sklapa pravno lice koje je poreski obveznik države Srbije.

Mešković dodaje da ne postoji pravilo o ceni nastupa stranih izvođača.

– Cenu nastupa određenog izvođača određuje njegov menadžment. On, naravno, zavisi od više faktora: da li pojedinac ili bend ima objavljen album, da li je taj album visoko kotiran na svetskim top listama, kako ide prodaja albuma, da li se izvođač nalazi na turneji...

(/slika2)Honorar izvođača varira od tržišta do tržišta. Logično je da je niz koncerata na geografski manjem prostoru jeftiniji od velike turneje zbog troškova transporta i još mnogo faktora. Često se radi o vrhunskim svetskim izvođačima koji putuju sa kompletnom pratećom opremom, scenografijom, tako da te cifre mogu da variraju.

Naš sagovornik dodaje i da se porez i takse uvek moraju redovno izmiriti i da to što strani izvođači ne plaćaju porez našoj državi ne znači da ne plaćaju porez u svojoj zemlji.

Neka grupa iz inostranstva kojoj je uplaćen honorar ima obavezu da u svojoj matičnoj zemlji reguliše sve zakonske obaveze za izmirenje poreza i taksa.