Pare stižu posle krize

Kragujevac – Krajnji rok da „Fijat” uplati 200 miliona evra osnivačkog uloga istekao je sinoć u ponoć, ali je ugovorom između Republike Srbije i italijanske kompanije, potpisanim u Beogradu 29. septembra prošle godine, predviđena mogućnost da se ta transakcija može obaviti i posle 31. marta 2009.

U prvoj glavi ugovora – Tumačenje i područje primene – Long Stop dan (krajnji rok) definisan je na sledeći način: „To je 31. mart 2009. godine ili neki kasniji datum o kome se strane (Republika Srbija i „Fijat”) dogovore u pisanoj formi”.

Ovako definisan rok praktično znači da rok i ne postoji. To je posredno, povodom silaska prvog „punta” sa trake, potvrdio i Aleksandar Ljubić, direktor Centra za restrukturisanje pri Agenciji za privatizaciju. U izjavi za medije, on je objasnio da su „Fijatove” investicije u zajedničko preduzeće „Fijat automobili Srbija” vezane isključivo za novi model automobila.

Ugovor između države Srbije i „Fijata”, kako je definisano u dvanaestoj glavi „Trajanje i prekid”, može biti raskinut pre zaključenja pomenute transakcije u slučaju da „zaključenje transakcije ne bude kompenzirano pre Long Stop dana”, odnosno ako „druga strana nije platila svoj upisani novčani ulog u potpunosti u roku od pet poslovnih dana (svaki radni dan banaka u Srbiji i Italiji) počev od datuma propisanog ovim ugovorom”.

No, pošto Long Stop dan može biti 31. mart, ali i „neki kasniji datum”, to, praktično, otvara mogućnost da se i ova odredba tumači na različite načine, odnosno da se uplata osnivačkog uloga može prolongirati na neodređeno vreme. Suština je, kako je objasnio Ljubić, u tome što nijedna od ugovornih strana „ne razmišlja da raskine ugovor”. Obe strane su, kako je naglasio, zainteresovane da ga realizuju.

Ugovor između države Srbije i „Fijata”zapravo, može biti raskinut samo ukoliko su obe strane saglasne da je „stvar propala”, odnosno ako jedna od strana iskaže jasnu nameru da to i učini. Argumente može naći u nepoštovanju pojedinih odredbi, ali je, bar za sada, očigledno da i Vlada Srbije i Italijani veruju u uspeh zajedničkog preduzeća.

Ugovorom su definisane i sankcije za stranu koja ne ispuni neku od preuzetih obaveza („Strana koja nije u prekršaju imaće pravo na ugovornu kaznu u iznosu od 30 miliona evra.”), ali u postojećoj atmosferi optimizma i nade da će „sve leći na svoje mesto” o tome, bar za sada, niko ne razmišlja.

Ako je verovati učesnicima u ovom poslu, novac iz Italije će sasvim sigurno stići u Srbiju. Međutim, o prispeću „vrednosnog pisma”, po svemu sudeći, ne odlučuje ni naša strana, ni „Fijat”, nego svetska ekonomska kriza koja je dobro uzdrmala auto-industriju.