Obamina premijera u Evropi i debi na globalnoj sceni

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 31. marta – Današnji prvi prelet, u svojstvu šefa Bele kuće, Baraka Obame preko Atlantika liči na specifično, nacionalno i internacionalno – pokretno vanredno stanje. Njegov premijerni predsednički nastup u Evropi i na globalnoj sceni, samitu G-20 u Londonu, prati rekordna, reklo bi se, politička, medijska i bezbednosna pažnja. I to: u širokom rasponu – od nada da će njegov novi pristup poboljšati veze između Amerike i sveta, do strepnji da ni predviđeni skupovi lidera neće uspeti da skiciraju uverljiv kurs za izlazak iz opštih ekonomskih potresa, posejanih odavde.

Na predviđanju rezultata utakmice između naraslih optimizama i opstajućih pesimizama, mogao bi da se zgrne i izgubi veliki kapital, možda još veći od onog koji je „ispario” u sadašnjoj finansijskoj krizi, proistekloj iz olakih davanja ne samo novčanih nego i političkih kredibiliteta. Svesna svakojakih rizika, i posebne odgovornosti pred sobom i drugima, Amerika je sa Obamom na turneju poslala izuzetno jak tim, takoreći „armiju” specijalista – i za željene i neželjene varijante.

Za početak, atraktivniji publicitet dobija predohrana – druge mogućnosti. Prema dostupnim nagoveštajima, uz pretežno oslanjanje na britanske izvore, u pratnji predsednika SAD zvanično je oko 500 ljudi, od kojih su 200 agenti Tajne službe. Bezbednost oko njega je izrazito pojačana još kad je postao prvi crnac sa ozbiljnim izgledima da dopre do čela Bele kuće, a sada ona deluje, čini se, spektakularno.

Ukratko: uz Obamu su u prekookeanskoj misiji – na koju je iz baze Endruz jutros krenuo predsedničkim avionom (sa 75 mesta) koji može da se u vazduhu napaja gorivom – diplomati, funkcioneri koji nose šifru za nuklearno delovanje, kuvari, medicinski sastav s rezervama njegove krvne grupe AB, dok mu šef personala nosi, pominje se, i „nikorete” za odvikavanje od pušenja… U ostalim transporterima biće i helikopteri od kojih ga jedan sa aerodroma prevozi (a drugi prate) do rezidencije u Londonu, a među više od 30 vozila i najnoviji predsednički auto, zvani „zver”, s najsavremenijim bezbednosnim uređajima uračunatim u njegovu cenu od 300.000 dolara. U blizini britanskih obala nalaziće se i nosač aviona „Teodor Ruzvelt” sa oko 90 ratnih letelica…

Probrani sastav, naravno mnogostruko manji, biće na raspolaganju i „prvoj dami” Mišel Obama, ka kojoj su takođe uprte oči radoznalaca pa i kamere „paparaca”, izveštava se. Kao „istorijski intrigantni detalj” navodi se okolnost da će se ona kao potomak robova sresti, zajedno s mužem, pred britanskom kraljicom Elizabetom Drugom.

Obama u Evropi već uživa slavu „državničke zvezde”, čoveka koji je promenio povest Amerike (kao prvi predsednik iz redova rasne manjine), ali mu program za izlazak iz globalne krize znatno zaostaje za ličnom popularnošću. Lideri Starog kontinenta ne vide, naime, razloge da se poistovete sa ogromnim, bilionskim, ulaganjima američke administracije u stabilizaciju lokalnog stanja, jer su njihovi sistemi već mnogo uložili u „državu blagostanja”, koja je u Vašingtonu često kritikovana kao „neprihvatljiv” levičarski, pa i socijalistički koncept. Da bi se sada (počev od donedavno vladajućeg republikanca Džordža Buša, čija je strategija dovela do škripca) i ovde povećavao državni intervencionizam, kao „privremena mera” za spasavanje „svetinje slobodnog tržišta”...

Nagoveštava se, ujedno, da će se Obama u Londonu prvi put, u svom desetonedeljnom predsedničkom stažu, suočiti s prilično masovnim demonstracijama. One, pretpostavlja se, neće osporavati nade koje se u njega još polažu, nego će biti upućene kao zahtev da se poboljša odnos jačih (među kojima je Amerika predvodnik) prema slabijima.

Američki predsednik će, najavljeno je, pledirati da se poveća međunarodna sloga za izlazak iz krize, a potom na susretima s liderima NATO-a (u Francuskoj i Nemačkoj) i EU (u Češkoj) i da se ojača strateško savezništvo. Nagovešteno je i da će „slušati druge kako bi povratio vodeću ulogu SAD”. Prvi deo tih očekivanja je sasvim izvestan, dok je drugi obavijen neizvesnostima.

Jer, svet se promenio brže nego što je to Amerika prihvatila. Sasvim izvesno – bar do njene krize i izbornog preokreta u kome je pobednik dobijen na osnovu obećanja da se „više ne može na pogrešnom Bušovom putu”.

Šta nam svima sledi ne zavisi, međutim, samo od inicijativa šefa Bele kuće, a svakako ne u meri u kojoj je zavisilo donedavno. To budi nade, procenjuju poznavaoci, da stvari mogu da krenu nabolje, čak i ako prethodno bude gore nego što jeste.

Slično naglašava i Obama. Kao šansu, čija realizacija zavisi od timskog rada, koga zasad nema. Jer, uz ostalo, još nema saglasnosti u rešavanju enigme: kako da se dođe do pobede – kad svi gube – dok niko ne pristaje da bude poražena strana…