Rupel: Kosovo je u SFRJ bilo 80 odsto republika

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 27. novembra – "Srbija bi htela ponovo da se ujedini sa Kosovom, što je moguće isključivo u kontekstu EU", objasnio je u intervjuu za nemački list "Frankfurter algemajne cajtung" (FAC) slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel suštinu spora između Beograda i Prištine. Rupel je uoči slovenačkog preuzimanja predsedavanja Evropskoj uniji ovu tvrdnju potkrepio stavom da je 1999. Srbija pod Miloševićem "izazvala razdvajanje Srbije i Kosova", pa Beograd snosi krivicu što južna srpska pokrajina de fakto više nije pod njegovom ingerencijom.

Još je u jugoslovensko vreme, tvrdi Rupel, "Kosovo kao provincija imalo 80 odsto prava republike, pa sada pregovaramo samo o ostalih 20 odsto, gde je Ahtisarijev plan veoma blizu da da rešenje". Tako slovenački ministar u ime priželjkivanog otcepljenja Kosova i Metohije od Srbije lansira novu tezu kojom bi da presudu Badinterove arbitraže, koja se odnosila isključivo na republike (ne i na "provincije") – a kojom su ostale republike nekadašnje SFRJ 1992. postale međunarodno priznate države – proširi i na srpsku pokrajinu Kosmet.

Uz očekivanje da će "kosovski lideri poslušati EU", što znači da će sačekati sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, koje, po rečima slovenačkog ministra – "ne dolazi u obzir" – Rupel razvija tezu iz koje proizlazi da "jednostrano proglašenje" nezavisnosti "ne dolazi u obzir", ne zbog kršenja međunarodnog prava, na primer, već zbog prestiža. Jer pitanje Kosova, prema Rupelu, "nije toliko ni američka, ni ruska, već evropska stvar", a zato će Brisel, uveren je Rupel, o tom pitanju "delovati usklađeno". "Ne smemo da dozvolimo da odluku (o nezavisnom Kosovu) donese neko izvan Evrope", kaže on, i stoga očekuje da će SAD svoje akcije usklađivati "najverovatnije sa EU", ali nije siguran "u kojoj meri će to biti moguće i sa Rusijom".

Rupel naglašava da je "kucnuo čas za rešavanje pitanja Kosova", iako Sloveniji, koja 1. januara preuzima vođenje EU, "ne bi smetalo da taj voz ode mimo nas", mada rešenje ne sme biti "duže odlagano".

Ovaj zaokret odnosno naprasna deklarativna želja slovenačkih zvaničnika da Slovenija ne bude država čije će predsedavanje Uniji biti krunisano proglašenjem države Kosovo, čime bi bio "finaliziran raspad SFRJ", posledica je nezadovoljstva slovenačkih privrednika koji imaju velike investicije u regionu, pa strahuju da biznis ne strada prvenstveno u Srbiji i Republici Srpskoj ukoliko Slovenija i dalje otvoreno protežira Prištinu, onako kako su nezavisnost Kosova podržavale sve vlade u Ljubljani tokom poslednjih 16 godina. U to ime Rupel u obraćanju nemačkoj publici dodaje da "razume srpsku situaciju", kao i da EU "ne želi da aktuelna vlada (u Beogradu) bude zamenjena", već da nastavi s radom jer to "daje nadu evropskoj perspektivi (Srbije)".